НА НЕКОЛИКО ПУШКОМЕТА

Ако се неким несрећним случајем

Одлучиш да читаш књигу живота

Хијероглифима времена толковану

Без одлагања припреми црну кесу

Неспремног мучнина да те не заскочи.



Од корице до корице

Отужни задах заблуделог гада

Дах ће ти одузимати

Што успаван и свезан самољубља свезом

О парчету запаљеног брзогорећег фитиља

Над безданицом јамом виси.



Кад штиво обманутих обмањивача

До последње странице ишчиташ

Ненамеран да направиш дил с љигавим кнезом времена

На неколико пушкомета у даљ се одмакни.



Испод површног таласања распричале воде

Хиљаде руку главу ће ти наизменично потапати

Под ужарени пустињски песак

Тврдуј, скапати од жеђи онај неће

У приказивачници времена кога нема.

Marko Jankovic - 1973 (James Blunt) live.wmv

Људско позвање на земљи је надилажење себе овековечењем благодатног дара Божијег који нам је од Бога дат. Убеђен сам да је мој млади пријатељ Марко Јанковић из Ужица својим раскошним гласом овековечио себе а нама који га слушамо подарио ону лепоту која ће, по речима великог православног пророка Достојевског, спасити свет. Зато користим прилику да   благодатни спој његовог раскошног гласа и емоције чисте, неспутане слободе од свег срца  препоручим свим својим пријатељима.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

НЕ!  ЗВЕРИ ИЗ БЕЗДАНА

Братијо србска!  знана и незнана,

На Ђурђевдан се прекрсти, с Богом прозбори

Па Крстом утуци звер из бездана

И опсену која се зове избори.

Мајчице србска! сестро! невесто!

Осудише те јавно за грех чедоморства

И засуше камењем својих посланица,

А заборавише да открију сатанин престо

Из чијег врта семе богоборства клија

У отвореној игри лажаца и опсенара

Ко је зверски вук, ко лукава лија,

Ко ти горки плод под грудима заче

У несрећи Србској, ко пева а ко плаче

Ко су џелати у белим мантилима

Што плод ти кидају иглама и шилима.

Где почиње, где престаје, чистих душа кланица

Не чусмо још из њихових посланица.

Упутиће те, зато, коме да даш глас слуђене слободе

За спас плода који ти на постељици стрепи

Да л' ће игла плаћеног џелата да га прободе

И да сазнати никад неће да дани земни могу бити лепи.

Одлучно реци не звери из бездана

Оклеветана мајко! знана и незнана.

Ви рођени вољом Божј'ом а не жељом тела

У венама што вам бруј свемира звони

Док одасвуд вреба мржња окорела

Што увек сте ви, никад нисте ''они'',

Децо озарења, узнесена, звездана

Утуцајте рогове звери из бездана.

ЖЕДАН

Од кад се у партијским магацинима,

Иза седам катанаца, чува срећа,

Од кад звоњава звона и звекет ланаца

Помешаше богослужења и распећа,

Не беше још, да трговци женским батацима,

Мушким бубрезима и срцима,

Зарађују на живима, заспалима и мрцима,

Не беше још, што не значи да неће,

И да можда баш сад није,

У подне заседа Пилатов суд, у три Распеће,

Жедан помешану жуч и сирће пије.