Човек, без мудрости и заната
Недостојан сваке части
Из лудости успех кроз Небеска врата
Нове мехове за ново вино да саздам
Зато лудости славу узносим
А не свемоћној власти,
Узносим и узносићу вазда.
Нема око мене језика марке “Палома” и “Дива”
Ни куле стражаре од насмејаних лица
Ништавило ја сам, јавно
Торба буђавих трица
Јер тајна се у тајну скрива
А свет воли славно.
Лудости распи изван домета мог вида
Оне што ђутуре и на меру
Голицљиве речи продају и купују
Обрисане румени лица и људског стида
Што се утренираним маскама улагују
Уподобљени керу.
Нема коментара:
Постави коментар