ПЕСНИК М.Ј. ФОРМИ

Сече со наоштрена у глуво доба
Празна слова нижу реченице
Кусам чорбу од смекшаног језика
Добро је кад се чинија пуши на столу
Сирим крвна зрнца за суботу спремам
Живот сам уредио око пијачног дана
Тезга заузима почасно место
У мом филозофском систему
Поезију пишем духом вреле чорбе
Који се разлива мирисно
Из чиније на белом столњаку
Добро је бити песник меких језичких форми.

ПОСМАТРАМ

Посматрам тебе најлепшу од жена
Обичан смртник шта ти може дати
Те лепоте твоје огромна је цена
Коју смртник нема одакле да плати

Лику твом бесмрћа треба придодати
Капије векова пред њим отворити
Да мушка нога има због чег стати
Да се путник може пред њим одморити

Изађи надвиси овај пејзаж сиви
Што се пружа оку на кугли земаљској
Има песник један који небом живи

Тој лепоти твојој првозданој рајској
Он једини може вечност удахнути
Вечност која до сад себе само слути.