ПО НЕКАД

По природи грешној, ја дете гнева
У гнев злог света судбином бачен
Да тражим љубав која пева
Песму све лепшу, што више је тлаче

Кроз живот идем презрен од њих
С бешчашћем који склопише мир
Избацим по некад, по који стих
Из срца ког уграби љубави вир.

ЕВО

Ево, ја сам с вама до свршетка света и века
У својој руци ја држим срце сваког човека
Мном цареви царују и владаоци владају
У мојој су власти окрутни џелати
И мученици који од њих страдају
Ја љубим истинито срце и праведни суд
Моја је врелина лета и зимска студ
Ја подижем срца људска и обарам
Отварам људске путеве и затварам
Ја владам срцима очишћеним од света
И из срца свемира усмеравам путање планета.