ИЗВАН

Да нисам изашао изван себе
Како бих сазнао та три ти лица
Зар стајао бих сам изван потребе
Од тебе пажен у јату птица

Огледало света изван себе пуца
У хиљаде се мрви комадића лажи
У себи нема видовитог срца
Изван срца свог срцу се покажи.

ИЗВАН ИЛ УНУТРА

Од како је света и људскога века
Од како је времена и данас и сутра
У човеку сваком и изван човека
Питање се ломи изван ил унутра

Изван ил унутра Бога или себе
Изван ил унутра мене или тебе
Изван ил унутра одређеног круга
Изван ил унутра владара ил слуга

Изван ил унутра куће или друма
Изван ил унутра срца или ума
Изван ил унутра нечасти ил части
Изван ил унутра на врхунцу сласти.

ВЕЧНА КУЋА

Касно је да од Удружења Књижевника
Затражим политички азил
Слободан сам, и сувише,
Да бих молио статус слободног
Самосталан, и сувише
За сва наметнута дружења
Као сваки истински уметник
Сувишан у свом времену
Да бих се уметао у његова удружења.

Рано је да се на пар сати дневно
Удомим у некој библиотеци
Сваком послу под небом
Има време и начин
Нека тамо њих чије је време увек
Нека се удомљују и газдују
Кад им то савест не брани
Песницима изгнаним из времена
Библиотека је вечна кућа.

ПОБЕДНИЧКА

Да победим себе и пронађем Бога
Анђели ми шапћу, бране ме од злога
Ти који кроз бол владаш Победником
Удостој ме страже пред светлим ти ликом

Победим ли себе зар ми свет шта може
Јер све силе трну испред Твоје Боже
Дал ме гори сунце ил сам покисао
У бесмислу света, Ти си сав смисао

Ти по мери патње раздељујеш моћи
Трпљењем се светлост издваја из ноћи
Колико ми на дан слабости однесеш
Исту меру силе обноћ ми принесеш

Сви што ме рушише да собом злу служе
Победнику журе да ми се придруже
Правила су таква у проклетом свету
Промашени стрелци грле своју мету

Кад им се уруше ратнички планови
Злобници постану придружени чланови
Кад не могну да Те наузнак опруже
Приступницу траже да Ти се придруже.

ПОЛОВНИ СНОВИ

Док ружна половина о лепшој снатри
И у сну вапи Патри не затри
Целина се купа у вишој ватри.

Док лепа половина ружну снује
Како јој златне идоле кује
Целина слуша што уво не чује.

Под сводом тужне циркуске шатре
Док половни половне снове снатре
Целина сија из свештене ватре.

ДА САМ

Ја у њој слутио љубав
Она у мени мужјака
Повременог скакача
И свакодневног тркача.
Да сам заљубљеник
У физичку културу
Завршио бих ДИФ
И гимнастицирао
По спортским теренима,
Трчао и скакао до миле воље,
Али нисам.
Ја сам човек наднаравних
Погледа не живот
Хришћанин
Са белим голубом духа у срцу
И вечним размерама у уму
Рођен да будем песник
И једне жене муж.
Растали смо се
Спонтано и на дуге стазе
Свако својом стазом
За својим животним жељама

БЛАГОДАТНОМ СУНЦУ

Благодатном срцу благодатни зраци
Пријатељског сунца кожу нежно мазе
Завидљиво круже суморни облаци
И идилу ову испод ока пазе

Срцу мрзитеља суд је спалитеља
Ово сунце исто што уме да мази
Благодаћу Божјом Божјег пријатеља
Мрзитеља врелим зраком пробурази

Ко од сунца бежи у лагоду климе
Или у хлад прве раширене крошње
Из књиге живота тај прецрта име
Ко што сумрак зраке прецрта јутрошње

И добро и зло у људском је срцу
Свак по својој вољи изабра слободу
Нечистом вам крвљу не злобите сунцу
И горчином срца не горчите воду

Сви ви сакривени мрачним буџацима
Што дрхтите да ће сунце вас препећи
Окупајте срце и лице зрацима
Па ће и кроз вас сам живот потећи.

СПАСИ БОЖЕ

Од кад свет се суноврати у адско змијање
Не да места људској души за више позвање
Залутали за мислима отпали од вере
Слепци, ни нож не видимо што нам коже дере

Немци су нас можда, некад, волели и више
Од домаћих, што нас од њих убијају тише
Спаси Боже од туђина и зла домаћина
Што на место злога оца спрема горег сина

Спаси Боже од најезде оглоданих тела
Од свих бивших, сагорелих под ватром пепела
Спаси Боже женског тела и демонског брака
Дај да певац кукурикне са србског оџака

Спаси Боже од најезде алахових хорди
Што их на нас навукоше себични и горди
Сачувај ме и саклони Боже срца мога
Од свих лажи и обмана порода овога.

ДОМАРИ СУ КРИВИ

Kолико једнима а другима како
Квантитета рат против квалитета
У свеопштој драми врти се полако
Од лета до зиме, од зиме до лета

Трговац стари анадолског носа
Обрће точак количника света
Син јединородни из светог заноса
Својеручно врти витло квалитета

Док се свет распада ко лешина стара
Његов распад прате јата лешинара
Обманом окружен, мржњом мучитеља
Ослушкујем глас доброг Учитеља

Роб и зло у једном телу опружени
Разделише простор треном удружени
Ко се пита откуд долази, где иде
Тим џипом што боде очи које виде

Домари су криви што лифт не успиње
А силази складно доле у звериње
Домари су криви што дом заудара
На леш који прате јата лешинара.

ПРЕМЕТНИ МЕ БОЖЕ

Преметни ме Боже из области злобе
У област спокоја још пре раздеобе
Да изађем цео пред светло Ти лице
Пре зависти прве свог братоубице

Пре подела свих времног путовања
Пре отачког сна што је налик коми
Преступница лепа из које израња
Због које ми једно вито ребро сломи

Пре но руком кренух у крошњу тог грања
Пре још него убрах с дрвета познања
Преметни ме Боже, ако сам ти мио
У лик онај сјајни у коме сам био

Пре кушања првог и сласти и бола
Пре познања страсти и мучења пола
Преметни у тело бесполног детета
Нестасалог још до тог пубертета.

МАМОН

Мамон није један од обичних демона
Он је камен од угла грешног света
Камен темељац демонских храмова
И разбојничких пећина
Отац сваке лажи и злочина
Мрзости и зависти, блуда и лицемерја
Због његове обмане ми данас шапућемо
Колико сте нас данас задужили
Колико сте нас данас наружили
Колико сте нас данас погубили
Колико сте нам глава одрубили
Колико сте нас данас преварили
Колико живих обарили
Колико сте нам лампи утулили
Колико сте нас живих огулили...

ИСУСЕ

Исусе, рогове демона мамона
Камена темељца грешног Вавилона
И демонских храмова на два смртна стуба
Скрши, од почетка, избијањем зуба.

Исусе, обиђи огњевитом реком
Обанутог ума тврда утврђења
Умиј лице земљи поганој човеком
Сапуном од течног, истопљеног стења.

Исусе, освети крви проливене
Од Авеља првог што кроз вечност вриште
Све с леђа стигнуте у смрт одведене
Све наивне које нечастиви ниште.

У НОЋИ

У ноћи одбачене истине и прихваћене лажи
Истине има још на мртвој стражи
У ноћи осмеха купљених за новце
Пастири с ножем обилазе овце

У ноћи кад поноћ у главама спава
Фарисејски кључ у ад закључава
У ноћ којом паром повезано робље
Вредно уређује заслужено гробље

Ту живот престаје а нестанак траје
И дан за даном по реду нестаје
Кроз ноћи где лица лажу ко и уста
А крв се цеди баш са сваког прста

Кад бол се лечи задавањем бола
А ноге ждеру кришом испод стола
Тад све је варка сапете немоћи
На пропутовању до вечите ноћи.

Anny STYLE 331 stil kroz reci pesnika Rajica Markovic

ПОВУЦИ ПОТЕГНИ

Самостално или удружено
Усправно или опружено
Будите усправни и растите у висину
Или се опружите и растите у дужину и ширину
Последњи у првима, први у последњима
Најгори у најбољима, и најбољи у најгорима.
Али знајте да би се свет кретао напред
Потребне су повремене ротације
Првих и последњих
Јер је речено да ће многи први
Постати последњи и последњи први.
Средњи, ви се највише бојите ротација
Мада оне пролазе мимо вас,
Будите сигурни да вам вашу средину нико неће одузети.
Узурпирањем живота последњих у првима
Кад завођена средина крене на криву страну
Први у последњима су ти који заустављају
Надвлачењем конопца првих и последњих,
Дугачког конопца исплетеног од средњих.
Тад неко време настане повуци потегни
Средина се истањи и тек кад пукне дође слобода.