ДОЂЕШ КО ВЕТАР ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

ДАРОВАНА ЉУБАВ

Живео си плодно, стихом и животом
Залазио често с оне стране ума
Куд се стиже срцем занетим лепотом
Кад љубав узноси у светлост разума. 

Рађао си риме и дечицу једру
Раздељиво себе у смех нових бића
Године ти нису обрисале ведру
Полетност живота вечитих младића.

Дарована љубав уздарја ти враћа,
Тебе у ком сви гледаше голаћа
Обузима радост, стасала у људе
Рођене кроз тебе, да све љубав буде
У тој кући малој, неугледној споља
Зацари се љубав и Божанска воља.

ЧЕДО ОЦА ПОЕЗИЈЕ

Једни кажу браво, други кажу штета
Што не прими с њима дух овога света
Још га мајка земља усвојила није
Рођеног за Царство вечне поезије.

На земљи је странац, особа нон грата
На Небу га чека заслужена плата
Земља му је нужност не машта о срећи
Песник је Дух чисти не теломислећи.

Све грехове земне зачете трбухом
Кроз страдање крсно искупљује Духом
Одбачен од људи, ко зачетник вере
Да га љута неман земаљска пождере.

Одасвуд га гони глинени злохотац
Али над њим бдије поезије Отац
Земља би све дала да песника није
Смета јој то чедо Оца поезије.

БОЈАН И МИОДРАГ - ЧУВАРИ ЗАВЕТА (2019) / ČUVARI ZAVETA

БОЈАН И МИОДРАГ

ПЕСНИК М.Ј. ФОРМИ

Сече со наоштрена у глуво доба
Празна слова нижу реченице
Кусам чорбу од смекшаног језика
Добро је кад се чинија пуши на столу
Сирим крвна зрнца за суботу спремам
Живот сам уредио око пијачног дана
Тезга заузима почасно место
У мом филозофском систему
Поезију пишем духом вреле чорбе
Који се разлива мирисно
Из чиније на белом столњаку
Добро је бити песник меких језичких форми.

ПОСМАТРАМ

Посматрам тебе најлепшу од жена
Обичан смртник шта ти може дати
Те лепоте твоје огромна је цена
Коју смртник нема одакле да плати

Лику твом бесмрћа треба придодати
Капије векова пред њим отворити
Да мушка нога има због чег стати
Да се путник може пред њим одморити

Изађи надвиси овај пејзаж сиви
Што се пружа оку на кугли земаљској
Има песник један који небом живи

Тој лепоти твојој првозданој рајској
Он једини може вечност удахнути
Вечност која до сад себе само слути.