ПО НЕКАД

По природи грешној, ја дете гнева
У гнев злог света судбином бачен
Да тражим љубав која пева
Песму све лепшу, што више је тлаче

Кроз живот идем презрен од њих
С бешчашћем који склопише мир
Избацим по некад, по који стих
Из срца ког уграби љубави вир.

ЕВО

Ево, ја сам с вама до свршетка света и века
У својој руци ја држим срце сваког човека
Мном цареви царују и владаоци владају
У мојој су власти окрутни џелати
И мученици који од њих страдају
Ја љубим истинито срце и праведни суд
Моја је врелина лета и зимска студ
Ја подижем срца људска и обарам
Отварам људске путеве и затварам
Ја владам срцима очишћеним од света
И из срца свемира усмеравам путање планета.

ЈЕДИНОСУШТНИ

Ту нема више Јудејина ни Јелина
Варварина ни Скита
У СветоДушном Царству Оца и Сина
Посвађана крв не влада племенима
Ту се душа са душом разговара и пита
Пре времена и по временима
Ту престаје временска рачуница
Без тежине лебде сви рачуни
Падају зидови земуница
Рађање се окончава остварњем Божије идеје
У повратку себи почетном све је
Светом почетку све се враћа
Син Оцу вечном и Брату браћа
Пре загађења човечије нутрине и околине
У трен магновења у искру која треба да сине
Пре хаљине телесне
И заблуде бесловесне
Пре потопа и раздеобе крви
У јединосуштни тренутак први.

БАРЕМ ЈЕДНОМ

Радиш, теглиш целог века
Одричеш се многих ствари
Ал од смрти нема лека
Увек дође, све поквари

Пролазна је слава тела
Што пркоси вечној души
Занос крви и пепела
У земном се праху сврши

Сви живимо живот један
Сиромаси, богаташи
Био вредан ил безвредан
Крајеви су исти наши

Барем једном да смо исти
Краљ и просјак као браћа
Без нотеса мирни, чисти
Пут на небо се не плаћа.

ТОГ ЛЕТА КОЈИМ ПРОЂОСМО БОСИ

Сећам се био сам у алкохолисаном стању
Како би то дефинисале стручне службе
Увијала се на сунцу ко змија на пању
Очигледно жељна људске дружбе
Била је смеђа дугонога и витка
Била је сочна једра и питка

Била је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Неурачунљив злим дејством алкохола
Посрнух сужене свести до бола
Ништа ми не беше наклоњено
Ако се изузме присуство њено
А лето је било ко никад вруће
Сумрак се сливао чак у свануће
Све било је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Кад се пробудих из алкохолисаног стања
Запитах је ко си, промуца Тања
Стајала је смеђа, дугонога и витка
Али без оног моћног напитка
Јесен је лишће бацала хрпом
С дрвећа старог над нашом клупом
Разби се сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси.

МОМ ДРУГУ ДРАГАНУ

Искапио си и ти своју чашу жучи
Сазнадох данас мој нестали друже
Ми почнемо оно што други одлучи
Болове с почетка други нам заслуже

Ух, што гадно боли овај живот мајко
Речи што си гут'о небројено пута
Наздрављајући мени, жив ми био Рајко
Чашом горког вина лица осмехнута

Што ти земља узе небо ти сад враћа
Оцу, мајци, журиш утекавши сину
Тамо где се бол у љубав обраћа
И где жуч не горчи у киселом вину.

ЈУРЊАВОМ ПРАЗНОМ

Јурњавом испразном отпалих умова
Свет мртвих скрену ширином друмова
Ја вам говорих у име Бога Оца
Ви избрасте сласти грехом владаоца

Име Господње у ком се прослави
Он је истински син Божје љубави
Владаоцем греха смртно обманути
Затиснусте уши не хтесте ме чути

Робови греха спаљене савести
Недостојни бисте моје благе вести
За сластима скотским трчећи сулудо
Са скотима другим сачинисте крдо.