У ВРЕМЕ КИШНИХ ДАНА

У време кишних дана мисли су ми вијугаве
И мутне као Рио Браво дел Норте
Са напором пливам уз матицу
Која ме неумољиво носи
Моје похабано одело натопљено водом
На дно ме вуче као олово
Отежавајући замахе уморних руку
Упола већ откинутих од тела
Мој краул више и не личи на себе
А треба пливати упркос умору
И овим досадним кишним данима
Уловљеним између стрмих обала.

НЕВИДЉИВИ ЛАНАЦ

Ја нисам излазио из себе да се више не вратим
И поред времена које је на то нагонило увек
И ако ме је неко изводио изван себе
И заводио на неку туђу страну.
Никад ми се није догодило
Да одлутам превише далеко,
Неки невидљиви ланац искован у крви
Кроз дуге векове робовања, буна и ратова
Затезао се изненада и учинио крај лутањима.
Интуитивно сам осећао да живот није негде тамо,
Да се све налази ту негде, при себи и око себе,
Да је ту место рађања и за овде и за тамо,
Да су овде на овом брду смрти избијени зуби,
На овој гори кушања око које сатана даноноћно кружи
И на којој се људи рађају у синове Божије.

НОЋ ПОМЕРА ЗАВЕСУ

Ноћ помера завесу са душе, пријатно затечен
Задивљено разгледам ваша драга лица
Зар се и немоћно време загрцнуло
Пред вашим победничким осмесима
Као и ја некад, при нашем првом сусрету
Све је исто, толике године нетакнуто са свог места
Као соба из које је неко заувек нестао
И у којој се чувају ствари које сећају на њега
Замишљам какве сте овог трена, ове ноћи
Далеке иза дебеле завесе живота
Која вас немилосрдно сакри од мога погледа
Тамо где не прозире светлост овог нашег сунца
Где кише нису топле као кише наше младости
Где се ноћима спава а не воли очима
Где су сви дани исти као први дан растанка.

КАКО ТИ КАЖЕШ

Моја молитва има само три речи
И она гласи: како ти кажеш.
И док ова киша не да да помолим главу
И ова јесен која још ни лишће
Није отресла са дрвећа,
А увлачи се у крвоток као да јесте
И као да је учинила и много више од тога
Ја скрушено прекрштам руке
И изговарам своју молитву
Како ти кажеш.
Померам завесу, загледам кроз прозор,
Ипак ћу искористити овај дан,
Ако ни за шта друго онда за присећање.
Присећам се свега што сам могао,
Собом за себе учинити овако или онако
Како то данас многи чине,
Кад нико не види и не чује,
А затим да седнем у неки ауто
И провозам се по овом кишном дану,
Негде далеко, што даље од себе
Или се настаним у некој другој земљи,
Навучем на себе другу кожу,
Упишем се у плесну школу,
Научим и ја плес вукова
И нестанем заувек у чопору.
Могао сам, зашто нисам могао
Да кажем биће како ја кажем
И да устанем овог трена и изјурим ван себе.
Могао сам али нисам...
С миром прекрштам руке и потврђујем
Како ти кажеш.

И КАД МЕ НЕ БУДЕ

Кроз трње пролазим стопало ми голо
Око мене кругом кружи вучје коло
У хору гласина и писци гласића
Ослушкујем верно глас властитог бића

Од слободе саздан пружам се ка Богу
Трнови се у дух забости не могу
Нагоњено бесом коло се окреће
Од потере вучје до верности псеће

Без себе кроз себе више пута прођох
Тамо где сад идем и одакле дођох
И кад ме не буде још ће светлост лити
Глас у вечној кретњи из властите бити.

ПЕСНИЧЕ

Песниче, Принципа чему величати
У песмама својим што херојством зборе
Принцип је дао шта је им'о дати
Добро или лоше расплата је горе

Животом крени и ти Принцип буди
У бој за род стани и ти смело
И делу твом вечност нека суди
И ти духом плани па надживи тело

Не тражи оно што гомила иште
Гомили је све део овог света
А живот је твој у свету бојиште
Ако си рођени и искрен поета

Издвој се песниче из гомиле гласне
Па путем страдања у вечно се пружи
Нек сав свет глиби кроз пролазне басне
И ти жртвом својом свом Богу послужи

У рату за душу у свету се бори
До последњег часа и последњег даха
Страховима људским гомила се мори
Само песник пламти од Господњег страха.

У СЛАВУ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА

Ви, који се крстите и окрећете бројанице
На јавним скуповима, да људи виде
А нисте на стражи испред Грачанице
И још вам образи од срама не бриде

На темељу вере ви дворце дигосте
Док зликовац стаду кожу вам гули
Ви пред Грачаницу зар још не стигосте
Знајте, због вас се на веру хули

Зар се не запитасте где ћа вам душе
Зар очи ослепеле пакао не слуте
Михаила Војводе храм водом руше
Ви намеснику пакла љубите скуте

Раслабљеним овцама карачи строги
Силницима земним на дохват руке
Ви палите свеће у синагоги
И мирите некрст и крсне муке

Зар вера паде пред саблазни сребра
Страх Господњи пред светском силом
Злих који Христу прободоше ребра
И земљу милу вам чине немилом.