ИЗВАН

Да нисам изашао изван себе
Како бих сазнао та три ти лица
Зар стајао бих сам изван потребе
Од тебе пажен у јату птица

Огледало света изван себе пуца
У хиљаде се мрви комадића лажи
У себи нема видовитог срца
Изван срца свог срцу се покажи.

ИЗВАН ИЛ УНУТРА

Од како је света и људскога века
Од како је времена и данас и сутра
У човеку сваком и изван човека
Питање се ломи изван ил унутра

Изван ил унутра Бога или себе
Изван ил унутра мене или тебе
Изван ил унутра одређеног круга
Изван ил унутра владара ил слуга

Изван ил унутра куће или друма
Изван ил унутра срца или ума
Изван ил унутра нечасти ил части
Изван ил унутра на врхунцу сласти.

ВЕЧНА КУЋА

Касно је да од Удружења Књижевника
Затражим политички азил
Слободан сам, и сувише,
Да бих молио статус слободног
Самосталан, и сувише
За сва наметнута дружења
Као сваки истински уметник
Сувишан у свом времену
Да бих се уметао у његова удружења.

Рано је да се на пар сати дневно
Удомим у некој библиотеци
Сваком послу под небом
Има време и начин
Нека тамо њих чије је време увек
Нека се удомљују и газдују
Кад им то савест не брани
Песницима изгнаним из времена
Библиотека је вечна кућа.

ПОБЕДНИЧКА

Да победим себе и пронађем Бога
Анђели ми шапћу, бране ме од злога
Ти који кроз бол владаш Победником
Удостој ме страже пред светлим ти ликом

Победим ли себе зар ми свет шта може
Јер све силе трну испред Твоје Боже
Дал ме гори сунце ил сам покисао
У бесмислу света, Ти си сав смисао

Ти по мери патње раздељујеш моћи
Трпљењем се светлост издваја из ноћи
Колико ми на дан слабости однесеш
Исту меру силе обноћ ми принесеш

Сви што ме рушише да собом злу служе
Победнику журе да ми се придруже
Правила су таква у проклетом свету
Промашени стрелци грле своју мету

Кад им се уруше ратнички планови
Злобници постану придружени чланови
Кад не могну да Те наузнак опруже
Приступницу траже да Ти се придруже.

ПОЛОВНИ СНОВИ

Док ружна половина о лепшој снатри
И у сну вапи Патри не затри
Целина се купа у вишој ватри.

Док лепа половина ружну снује
Како јој златне идоле кује
Целина слуша што уво не чује.

Под сводом тужне циркуске шатре
Док половни половне снове снатре
Целина сија из свештене ватре.

ДА САМ

Ја у њој слутио љубав
Она у мени мужјака
Повременог скакача
И свакодневног тркача.
Да сам заљубљеник
У физичку културу
Завршио бих ДИФ
И гимнастицирао
По спортским теренима,
Трчао и скакао до миле воље,
Али нисам.
Ја сам човек наднаравних
Погледа не живот
Хришћанин
Са белим голубом духа у срцу
И вечним размерама у уму
Рођен да будем песник
И једне жене муж.
Растали смо се
Спонтано и на дуге стазе
Свако својом стазом
За својим животним жељама