недеља, 8. март 2015.

ЧОВЕК СА ДВА ЛИЦА


Човек са два лица, белим и црним
Са два послодавца, јавним и тајним
Ради за две плате
На једну кука, другу прећуткује
Мере га оном на коју кука
Док се он трошкари оном прећутаном
Кукумавчење пу постаде полупрофесија
И саставни део грешне природе
На море иде да осунча бело лице
Док црно скрива у хладовини
Никако да га ухватиш ни за реп ни за главу
Не знаш које му је боје лице а које наличје, бело или црно
Некад и сам направи грешку
Па истури наопаку боју
Лицем или наличјем лако налази саговорника
Речи га не могу везати
Ни оне не знају одакле да почну
Наличјем служи стицању
Лицем сиромаштву
А може бити и обратно
Ко да буде сигуран шта је шта
Што више награби једним
То сиромашнији другим, лицем или наличјем
Наличјем ти се жали док ти се лицем хвали
Док ти наличјем прича лицем те не примећује
Никад га не можеш до краја упознати
Ма с ког краја то покушао
Нит га можеш волети нити мрзети
Како ћеш кад га нигде нема.

четвртак, 5. март 2015.

РУБИН У КРВАВОЈ КРУНИ


Преко активних колега Џемса Бонда и утицајних главешина међународног муљаторског фонда постасмо и ми један рубин у крвавој круни господарице света, раскошне курве која седи на многим водама.
Подељени на урођенике и изрођенике изграђујемо системе за презнојавање и одзнојавање, системе кроз чије се цеви зној нас урођеника одлива у резервоаре старе курве и њеног прељубника оца лажи.
Све што је упрљано и крвљу умрљано промуљавањем кроз системе муљаторских филетра излази чисто краљевске палате достојно.

СВИ ВИ


Сви ви који се покрећете сликама а не вољно
Проверите реалну тежину својих слика
Ако у свет слика не побегосте добровољно
Бекством од истине до новчаника
Ви падавичари на општем стрмоглавом путу
Што бацисте кочницу која се страх Господњи зове
Пројуристе кроз распрскавање атома у минуту
И запловисте кроз атомске слике и снове
Знајте све те ваше мегаломанске зидарије
Око којих једни другима ломите ноге, руке, ребра
Сведочанства су вашег пада у пиздарије
У окот страсти нечасне теране звецкањем сребра.

уторак, 3. март 2015.

ИМАО САМ И ЈА




Имао сам и ја тог вука жедног крви
који трчи на појила ракије и вина
А кад се напије крв му избије на очи
па пожели да једе људско месо
Сећам се, био је мали и стидљив, безначајан
вазда повучен у своју тесну пећину
Али,
После прве чашице расле су му очи,
са сваком новом чашом уобличавало му се тело
Кад би му израсли очњаци, шапе и реп
почињао би да разгледа гркљане око себе.

субота, 28. фебруар 2015.

ИЗ ПРАЗИЛУКА ЕЛИТА


Елита змијска и прости пук
Кроз празна срца и празилук
На семе жене породом змије
Телом без Духа вечни рат бије


Из празилука до празног срца
Пород земаљски змијски копрца
Дрво познања без Духа чита
Из празилука расте светска елита.

ПАПИРНАТА СИЛА ТАМЕ


За зрневљем маште пусте селице се разлетеле
У годишња четри доба миграције птичје трају
Певачице пошле прве свраке нису одолеле
Митарењем, прелетањем, свака своме граби рају


Метковима среброљубља поднебесни простор пуца
Контролори лета воде заштићено своје јато
Од мермера црног срце сасушени мозак туца
Из подножја ногу твојих проходало бежи блато

Ни на небу ни на земљи ад чаробни чардак шири
На све четри стране света, испод неба, испод жита
Папирната сила таме иза сваког лика вири
Док последња страна књиге слово задње не ишчита.

четвртак, 26. фебруар 2015.

УПОРИШТА ЗЕМЉА НЕМА


На крилима папирнатим одлетела кока златна
У слами и у корнету јалов мућак хладно лежи
Дух почива пренемогнут телесина бубри блатна
Уловљено свако тело у својој се грчи мрежи


Лудо знање наштампано у књигама без покрића
Мудрост злата обезвреди и исмеја разум сребра
Златни грумен истопи се у лажљива три новчића
Закопало све се земно измећу два вита ребра

Од гурања лакомаца реалност се померила
Живот тече без покрића стихијама мутним ваљан
Смрт жигоше своје стадо сваком чело оверила
Или свићни па нестани ил по земљи гази каљан

Раскривено дупло голо бездан црни отворило
Мир ратове кредитира ратови су пројект мира
Прогоњено крилато се прелетањем уморило
Историја упловљава у дубине зверског хира

Истањена златна жица љуља темељ суверена
Звер склупчана срећу своју у јазбини тела тражи
Док с темеља песка сипи сјајног дворца бесна пена
Упоришта земља нема упитајте оца лажи.