СВЕТИ САВА

Изабрано дете за љубави дело
Растко, син Великог Жупана у Срба
Из раскошног дворца искорачи смело
Па се у ноћ пусти путем Богољуба.

Дечје душе чисте, без укуса једа
Медоточним срцем пут кошнице ступа
Невидљивог следи као да га гледа
Дух љубављу гори, срце чежњом лупа.

Светску почаст презре, славу и чувење
Па за добро рода свето дело поче
Да трудом од Бога прими посињење
И да Духом сина кличе Авва Оче.

У башти земаљској Девице пречисте
У војштењу људском и Божјем спокоју
Свесрдно молећи, помилуј ме Христе
Приброја се славном апостолском броју.

Ово дете мило што се Богу пружа
Просијавши Богом сво славом заблиста
Узрасте у србског најсветијег мужа
У Светога Саву, Апостола Христа.

ОСТАТИ

Остати човек са периферије
Што даље од кужног епицентра
Ко којот, на ободу града и прерије
Док ђаво црни уз ноћ се пентра.

Остати лице са потернице
Савести своје слушати глас
Не бити још један у служби убице
На стубу срама свезани пас.

АЛФА И ОМЕГА

АЛФА И ОМЕГА
Алфа и Омега свих мојих путева
Почетак и крај свих мојих послова

Невидљиво присутан свим мојим делима
Дах и глас свих мојих година.
Гле, иде мимо мене, а ја га не видим
У мени стоји а ја га не опажам
Кад кренем криво затвори ми пут
Кад исправим корак пут ми отвори.
Нека је вечна слава савршитељу Богу
Који је дао почетак и крај.

ШТО ДАЉЕ

Што даље од црне рупе
Владајућег система вредности
У дубоку илегалу,
Што даље од гомиле скупе
На балу попљуване чедности.

Уреди свој живот изван година
Пролазних губитака и добити
Што даље од простака и господина
И никад у годинама нећеш бити.

ЗА ДВА ТУЖНА СУЖЊА

По прашњавом лету ходали смо боси
Невиђени зашли кроз небески свод
Ти у мојој соли, ја у твојој роси
Омамљени брали забрањени плод.

Даљине у нама времена злог знаци
На супротне стране завитлаше прах
Месечине сјај сакрише облаци
Тама свуд се просу што прекида дах.

Над растанком нашим заплакаше ветри
Песму људског бола Божанског семена
Пред браном што дижу године и метри
За два тужна сужња, простора, времена.

Још у мени ти си оним делом својим
Који стоји изнад свих закона смрти
Знам док ово пишем ја у теби стојим
Узалуд нас деле нестварни минути.

НАРЕЂУЈУ, ТЕРАЈУ, ТРАЖЕ

Наређују ми да се одрекнем себе
Да сећања стара у подсвест погребем
Руше ме с десна, с лева удружено
Да не живим усправно него опружено

Терају ме ко уморну птицу у пољу
Земљу ми отеше да ми дају бољу
Корак ми сапињу да не сломим ногу
Да говорим морам кад мислим не могу

Памет ми окрећу за триста степени
Да су бели лажу дани зацрњени
Траже ми да језик прилепим уз непца
Док ми додељују водича за слепца.

УМРО ЈЕ ТАЈ И ТАЈ

Умро је тај и тај, уважени тог и тог
Слика преко целог екрана
Пресече ме преко пола
Знам човека, пре три дана
На истој овој телевизији сам га глед'о
Читав сат је разјашњавао нешто
Нама што нам никад ништа није јасно
Тог дана ми је деловао тако бесмртно
Пун живота и знања
Био је један од оних пробраних
Крцатих свим тајнама и свим знањима
Уважених и негованих за алеју великана
Биће ово велики губитак за нашу надземну заједницу
А велики добитак за подземну алеју великана.