ДЕГЕНЕРИСАНИ ИЗРОДИ

Они нису ми, они су дегенерисани изроди
Њихово смирење је пркос вишњој вољи
Њихов мозак разливен у тикви као мућак јаје
Покварен је и базди на прдеж ђавољи.

Деца проклетства, васпитаници демона
Устаници против истине, правде и љубави
Од њихових закулисних радњи љуља се васиона
Спољашњим сјајем крију да су унутра губави.

Гнусни оскрнавитељи свега лепог и светог
Гневни мрзитељи, злобитељи, завидљивци
Уживачи у распињању једном већ распетог
Полтрони сломљеног духа, дрхтећи смутљивци.

У самоћи свој змијски реп уједају од муке
А весела износе лица на вашар уз таламбуке
Слаб им је отров у жлездама, да убије нема дозу
Премештају нас само из наркозе у наркозу.

РОДИМО СЕ ОДОЗГО

Почетак је одступање од истине
Овим одступањем долази до кварења ума
Покварени ум покварење рађа жеље
Жеље траже пут до остварења
Пут смрти се великодушно отвара пред нама
Грабећи њиме покварене грабимо жеље
Квареж се шири по нашим органима
Грех неприметно постаје наша друга природа
А ми постајемо морални дегенерици
Дегенеризација захвата сав организам
Постајемо дегенерици духовни умни и физички
Родимо се одозго ако се желимо спасти.

ЗАЖИВИМО ЊИМЕ

Наше жеље су наши непријатељи
Сви смо ми рођени грехом отровани
Свих нас наслеђе је покварен дух
Грех је утиснуо свој жиг на наше душе.

Ми смо на земљи живи мртваци
Усковитлани прах што прохода временом
Лекар нама треба који је победио грех
Лекар нама треба који је победио смрт.

Не сањајте каријеру у држави смрти
Све амбиције своје окрените небу
Велика имена света у вечном горе огњу
Са Александром Великим Наполеон и Хитлер.

На овом свету само један гроб је празан
Само један безгрешан са неба сиђе
Да сломи жиг смрти и живот донесе
Истинским животом да заживимо Њиме.

ПЕСНИК И ПОСНИК

Песник и посник свуд уједно ходе
Песник смерно пости да се мисли роде
Посник тихо пева пој Божје слободе
Док један у другом реком живом броде.

Бестрашћа благослов носе кроз сва доба
Да раскују ланце устрашеног роба
Песник и посник свуд уједно ходе
Кроз песму СвеМира и кроз бурне воде.

Земаљска је слава за мелена плата
Па срамоту грле као трећег брата
Песник и посник свикли на свој пост
Провлаче се светом ко у госту гост.

Места нема страху где је Божјег даха
Бог човека диже из расутог праха
Стискају се песник и посник у кожи
Док створени свет собом Бог обожи.

ЉУБАВИ ОПРОСТИ ШТО О СМРТИ ПИШЕМ

Путем лажи стиже се у државу смрти
У својој профитабилној индустрији смрти човекоубица запошљава савести ослобођену радну снагу

На увек отворени конкурс
локалних и глобалних предузећа смрти јављају се смртоносци свих профила

Носачи авиона вредно грабе морем теглећи авионе на палуби
Авиони носачи експлозивних сејачица смрти уз најновије ноте популарне музике са својим се пилотима безбрижно сунчају на палуби тегљача

Смртоносан је живот у држави смрти, смртоносан и забаван
бар за оне које смрт не претекне у мајчиној утроби
ништећи речи рађајте се и множите се

Самољубљем ношени и свемрзошћу терани смртоносци мржњом дахћу

На демонијачком путу самоубиства убиство представља почетни корак

Медицина уредно пребројава лешеве заводећи их у електронску картотеку

Љубави опрости што о смрти пишем која ме са свих страна окружује
и не чуди се што те мрзи свет лудо богоносна

Послушан до смрти на крсту инвазију смртоносаца заустављаш на трен

Умирањем за све рушиш државу смрти коју неуморни зидари из почетка зидају

Носиоци смрти не пате од пада имунулошког система
зато се не чуди што популарност оваплоћених демона надјачава јеку црквених звона.

ГОСПОД ТВОРИ

Говорити и творити
А не празно чаврљати
Вечног Цара свуд дворити
А не мрцу угађати.

Где стрвином заудара
Ту смрт гробном тамом влада
Ту је јато лешинара
На крвавој гозби гада.

Ту те мрзе и проклињу
Ал ти воли и не брини
Господ твори милостињу
Сваком ком се криво чини.

РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК

Данас док седех испред суда
И кушах его на врућини
Ко ће попустити сунце ил луда
У инат и пркос злој лешини

Наиђе један човек туда
Културну зададе бригу ми ову
С очима црвеним од светских чуда
Прозбори слово о писаном слову.

Дани су тешки за културу,
Рече ми човек овај, један
Мислећи практично о свом туру,
И комад хлеба данас је вредан.

Књиге се, рекох, за живе пишу
А не за грехом умрле душе
Надсуштним хлебом књиге миришу
А топле се векне из пекаре пуше

Ви хоћете векну не хлеб са неба
Што овом свету живот даје
А свету хлеба истинског треба
Да уланчен с псима гладан не лаје.