ОДМЕТНИЦИ

Ко на брду ак' и малом стоји
Више види но онај под брдом
Па видевши свих свезаних муке
Одмеће се гори у хајдуке.

Свет се горди над свезаним робљем
Па слободу јури да окује
Жив се вазда саплиће међ' гробљем
Међ свезаном руљом хајдукује.

Овим светом црни Ђаво влада
Лелек јечи у јудоли јада
Ал пркосе Божји угодници
Од ђавоље власти одметници.

КАД СЕ ЈЕДНОМ

Кад се једном сретну милост и истина
Завладаће вечно Царство Божјег Сина
Кад се човек болан од злобе излечи...
Завладаће вечно Царство Божје Речи.

Дотад нек се пасје језичине лижу
Нек Христову браћу на Крстове дижу
Нек царује лаж и немилост груба
Док се не огласи и последња труба.

Немилошћу зверском ђаво врши своје
Без милости све је што с њим отпало је
Злобни демон пакла човекоубица
Тон мржње извлачи из душиних жица.See More

ДОК ЈОЈ НА ЛЕЂА

Четвртима уснулог града
Ветар разноси задах времена
Мртва канаринка у кавезу пада,
Испод ћелавог темена
Грокће свиња од сто кила.

Лепотица са насловне стране
Заудара на просуто семе и лаж...
Док на њој шушти свила
Опседнута багра мења дане
За снове њеног дупета
Ил' за неку суптилнију драж.

Док им демони изврћу умове
Док јој на леђа лепе крила
Тражим једном затрпане друмове
За бег и лет из сивила.

ИЗДИГНИ СЕ

Док се са слепцима играш жмурке
Дан ти украду професионални лопови
Зато се обраћај искључиво живима
Остави мртве нека сахрањују своје мртваце
Пази да не залуташ у неки од њихових гробова
Украшен шареним цвећем без мириса
Њихове речи су одавно испражњене од живота
У њихова дрвена срца може се укуцати ексер...
Издигни се изнад њихових покретних гробова
И у миру слажи мисаоне и словне слагалице
Не узбуђуј се гледајући како колутају телећим очима
Ко се у части не сачува
Изједначи се са стоком коју коље.

ПАД У АГОНИЈУ

Ноћни духови претурају поцепане поставе душа
Траже заувек изгубљене зраке сунца чедности
Нема онога што није сачувано топлим срцем
Остаје пад у агонију наметнутог заборава.

Немогући бег и трка са немилосрдним црвом
Кроз тужно и претужно време тихог издисања
С досадним песком из пешчаника и смрт сипи
Зауставља точак живота на давно згаженом срцу.

СВЕ ДОК НОЋ НЕ БАНЕ

Пеку дани на суво обријани
Алкохолом утрљаш ђонове
Па удариш табанима по лудилу
Колико је још одраних година
Пред твојим тупим погледима
Није твоје да се питањима сатреш
Гуташ љуту отровницу језика
Затуриш се у бројева безборој
Мноштвом ушушкан гулиш неку фразу
Један дан, други, од рупе до рупе
Све док жедна ноћ не бане
И гроздовима мишјих окица се опије.

КАД НА ПАПИРУ

Кад на папиру помру сва слова
На једној ломачи сви устави плану
Кад блато провали људску брану
А у свирали танкој задрхти јова.

Тражићемо се светлошћу свеће
Кроз пештере и пећине неме
Сабраће житница под земљом семе...
Кад живих на земљи бити неће.

Кад очи избуљи адска тама
А отворени вид под земљу оде
Тећи ће живот кроз подземне воде
Док смрт буде харала улицама.