ОЧЕ ОРИГИНАЛА

Нека ме води невидљивим нитима
Светлост Твоја света што држи Небеса
Да се не сагубим сам у лавиринтима
Изгубљених душа и мртвих телеса.

Дубоко кроз шпалир Иштариних кћери 
Салома, Далида, дрских Језавеља
Проведи ме целог крај престола звери
Кроз тамни вилајет свих белих недеља.

Сачувај, саклони испод сјајног штита
Од гнуса безумља и погледа тупих
Унакрсне ватре незрелих бандита
Лицемерских крда и крпица скупих.

Кроз клановски рат свих партијских боја
Кроз мржњу ломаче и завист вешала
Благодаћу нек ме води рука Твоја
Непобедни Царе оче оригинала.

НЕПОТРЕБНИ СЛУГА

Данима и данима, беспослен сам се врзмао улицама великог града као ником потребни слуга. Једнога дана улицом којом сам се беспослен врзмао наишао је један човек. Питао ме је зашто беспослен лутам улицама а ја му у одговору казах да нема никог да ме најми за рад. Рече ми да је он Господар винограда и да су му потребни радници у винограду. Понуди ми динар за рад који ћу уложити. Прихватих да му будем најамник и одох за њим у његов виноград. Не сећам се тачно али, мислим да је било негде око једанаестог сата када ме уведе у свој виноград. Завршисмо посао, и ево он позива мене последњег унајмљеног и исплаћује ми обећани динар. Не кривите ме и не завидите ми, ви који исто као и ја примате свој зарађени динар а који поднесте жегу дана коју ја нисам поднео. Јер ја сам само непотребни слуга и урадио сам само оно што сам био дужан да урадим. А погодба је погодба и дуг је дуг.

БОЖЕ СВЕГ МИРА

Богоодступништво је увод у рат
Рат је ђавољи крвнички брат
По дрској лажи и по злој вољи
Који командује пуцај и кољи.

Пошаљи Боже Царе Свег Мира
Анђела кајања на гнусног и жбира
На покајње све да се диже
Све што још седи и чанкове лиже.

На позив Анћела ко се одзове
И пође да бели хаљине нове
Росом са неба у ревној страсти
Њега, с лукавим не упропасти.

Духове људске себи вазнеси
У Град Свег Мира где вазнет јеси
На дан данашњи пред Анђелима
И Твојим Светим Апостолима.

Боже Свег Мира сатану сатри
И његово крдо што мрзошћу снатри
Сатри и ратне профитере
Оне што лажући по злу сијере.

РЕКА ЖИВОТА

Видљиво што је подложно је смрти
Утисак спољњи спољашњост и вара
До себе пут се Божанством пропути
Жртвеником срца без дима и жара.

Без конца река живота жубори
Под гором мутна а бистра на гори
Путници сви смо и црни и бели
Бесконачним током у чамце смо сели.

Течемо по своме ил по суду с више
По слову писаном ил га свако пише
За некога сутра за њим новог пловца
Пловимо брзаком од словца до словца.

ПОМАЖЕ БОГ

Помаже Бог рођени 
Духом Божјим вођени
Добро јутро створени 
Земним сном уморени.

Радујте се ви рођени 
Рађајте се ви створени
Свети Сава крви зове 
Да се Духом одухове.

Жито зрело већ се жути
И чокоти изврнути
Жетва приспе своме часу
Из сна скачи у ужасу.

Срп се оштри гвожђа тање
Пшеница ће да се жање
Пробуди се душо Србска
Па на врата греди уска
Из окова грешног меса
Тесним Путем у Небеса.

ПРХНИ ЛАСТО

Погибељ нам пројектују неке седе главе
Да нам омчу попритегну, намакну оглаве
У водове ратне прве младост рујну угурају
А на крају и старцима пушке дотурају.

Жетва стигла зрело зрно и кукољ израсто
Прхни ласто у висине све кроз небо тмасто
Слобода је с оне стране слободарских снова
Многе жетве досад беху није прва ова.

Само мртви смртни буду нерођени с више
Прхни ласто у небеса кроз муње и кише
Крај даљина наметнутих и близина скверних
Прхни ласто из неверних све до гнезда верних.

МНОГО ВРЕМНИХ НОСАЧА

Много је кочничара који заустављају проток
На низбрдици своје стрмоглаве слободе
Од таласања мноштва једва се сабере поток
А земља пуца од жеђи вапајно жедна воде.

Много наопаких воља упорних у грчу роба
Светлост под мерицу крију и руше град на брду
А време без милости цури и носи последње доба
Бог рече будите људи а људи не желе да буду.

Много је жречева таме између земље и сунца
Много идола гадних прах по прашини ваља
Мало је остало славних достојних људског врхунца
А много времних носача времљивих прљавих траља.