ЈАНИЧАРИ ИСТИМ МРАКОМ

Отмичари чеда Божјих Србијом кроз мрак проходе

Из колевке родне топле снену дечицу одводе

Отац суве руке крши мајка пишти, бије груди

Браћо ако Бога знате, стојте, браћа смо и људи.

Нити они Бога знају, нит се казне гневне страше

Док ферманом важно машу о зловољи силног паше

Затиснули уши глуве свом глувоћом људског мрца

Па не чују плач и лелек док чупају жива срца.

Са мајчиних топлих груди чедо на скут паши носе

Одбацивши Божју милост од шејтана корист просе

Трговачке торбе пуне ужегнуте лакомости

Грабе дечју Љубав Свету да нахране адске злости

Јаук небо сво пролама сва се земља Србска стреса

Од поганог зверског пира служинчади скотског беса

Родоскрвља овог клетог марву земну срам би био

А Србин се пред силником сав у страху погубио.

Пашини шејтани  бесни Србску земљу сву преврћу

Труд векова обарају рушећи за кућом кућу

Из сна страшног пробуди се Србска душо Србски роде

Јаничари истим мраком исту Србску децу воде.

САМО РЕЧ ИЗРЕЦИ

Тровани ко пацови гажени ко мрави
Шаљемо Ти јаук помилуј нас Рави

Свезани у ноћи иза леђа дана
Кличемо Ти срцем и Духом Осана

Прегажени чизмом нечастиве силе
Појемо Ти славу  чуј Емануиле

Богу ја припадам а не злој држави
Заштити ме Боже научи ме Рави

Само реч изреци Сине на висини
Од свезаног робља слободне учини

ДОК ГРЕДИШ ТИХ

Од свеза лажи чувај слободу

Од мутне бистру брани воду

Нестај у јату небеских птица

Високо изнад зидина и жица.

Духом заживи, Духом и ходи

Сестрицу, скромну венчај и води

Не рови земљом истрајност тела

Напит из Стене животног врела.

У пустињи гради мирну оазу

Уз стрмен гору уз уску стазу

Наливај светлост видиоцу

Док гредиш тих у сусрет Оцу.

ЖРТВЕ И ЏЕЛАТИ

Извршитељи, слепи, срамних дела
Корачају улицом поносна чела
Поштени повија главу и леђа
Обмана годи истина вређа.

Отето проклето зар томе рећи
Ког самар притеже магарећи
Усољене жртве, неслани џелати
У служби Богу и срамној плати.

ГДЕ ОСЛОНИТИ ГЛАВУ

Са дрвета познања добра и зла
Тренутну корист човек бере
У џепу космонаута стешњен
Пребледели месец сија стидом
Печурка од атома што чекају да прсну
Кажипрстом показује но! но!
Земља изровашена пацовским каналима
Птичарским мрежама умрежено небо
Где ослонити главу пита се онај
Што му дуга крила сметају да хода.

ОД ЧЕТИРИ ВЕТРА ДОЂИ

Прекршењем земљине теже
Неискрене лутке ограђују ваздушни простор
У вакууму лажи окамењене лебде
На уграбљеним узвишеним местима
Уметност преживљавања у сенци пендрека и рекета
У непомаку стоји живот
Без снаге да се смрти отме.

Заменом теза субота се изобличи у Велики Петак
Од забране до забране, од страха до страха,
Кроз катакомбе фантазама
Гад вија изгубљену сенку
Очима кртице, срцем миша, умом дивљег вепра
Из обоженог пешчаника
Зрно за зрном сипи.
Од четири ветра дођи Душе
И дуни да живот потече.

ВАШАР

Ходаџије пред временом не остварују бенефицирани стаж
Чврсто се ухвати времену за реп и прати га у стопу
Частиће те највидинијим местом на вашару баналности
А ти се отуд шепури, кочопери и тргуј сопственом сенком
Не лупај главу мислима о свршетку вашара
Уместо да мислиш о крају узми све што ти он,пружа
Крцкај, натенане, садашњост упаковану у лицидерско срце
И зашећерену јабуку
Не брини се вашар нема ни почетка ни краја
Он је средина у непрестаном току.