понедељак, 3. јун 2019.

И ОВДЕ И ТАМО


Од кад си отишо одавде онамо
Ево стојим овде а мисли ми тамо
Пре но си отишо ти си био овде
Ал прво си и ти отуд дошо довде.


Ти ме тамо држиш а ја овде стојим
Отуда ме храбриш овде се не бојим
Кад ја овде падам ти ме отуд дижеш
Кад ја овде пођем ти пре мене стижеш.

Кад ја овде патим ти ме отуд тешиш
И овдашње свезе отуд ми раздрешиш
Цар вечности ти си и тамо и овде
Због вере у тебе дотеро сам довде.

Отуда се овде још нико не врати
Теше се овдашњи служећ својој плати
Кад ти дођем тамо врати ме овамо
Да јавим овима шта их чека тамо.

ЧУВАРИ РАЈА




Убици продани, сејачи смрти и косци
Радиоактивни бахати смртоносци
Умноженим косама смрти до чудеса
Терором пустоше обамрле  масе.
Суперсмртоносне вођене ракете
И топове своје вазда гладне меса
Гоне диљем света на крвави пир
Где влади смрти живот још не да се
И где не царује интересни мир.

Па сваки на смену коси своје мете
И откосе смрти у снопове веже
Стрпљивошћу ткача паукове мреже
А утекле смрти на мигрантске трасе
Са по једном кесом и оделом на се
Па им пут под ноге ил по мору пешке
Крвљу наплаћују немани лупешке
И све кроз туђину бежећи од гроба
Обавља се велика народна сеоба.

Чувари раја проклетих телеса
Кроз чије зенице посивеле смрћу
Сам Деница врши пасошку контролу
Зверајућ из њиног иструлелог меса
У колоне дуге у смртном клонућу
Препуштене људском очају и болу.

Улазе у главу па листају мисли
Читају, подвлаче шта није по мери
И да им се живот не примакне близу
Превентивно, живом, ускраћују визу
За улаз у рај економске звери.

недеља, 2. јун 2019.

КАО ДА СЕ НИШТА



Носио је у срцу разарајући бол
Био склон самотровању
Тражећи спас у престанку свести
Често посезао за флашираним отровима.

Привлачиле су га жене отровнице
Већим интензитетом него белоушке
Мамила га је тамна страна њихове личности
У којој чувају бочицу са цијанидом.

Локао је вињак као воду
Филмови су му редовно пуцали на пола
Искушавао је различите стадијуме клиничке смрти
Коматозна стања и делиријуме.

Са змијама се увијао до сванућа
Сакривао мамурлук испод њихове глатке коже 
Оне му заривале зубе по свим делићима тела
Стизале, понекад и до срца.

Бол се увећавао уместо да нестане
Дани су одлетали ужурбаним крилима
А ноћ га је одвлачила у своје дубине
И све би завршило на радост душмана
Да се није десило невиђено чудо.

Нико није могао да докучи шта се то десило
Искрено говорећи ретко кога је и било брига
Једна будала мање или више
Не значи мањак  ни вишак будала.

Освануо је дан проширене свести
Сунце је наставило својом путањом
А птице звон пролећне песме
Као да се ништа и није десило.


субота, 11. мај 2019.

ДАРОВАНА ЉУБАВ


Живео си плодно, стихом и животом
Залазио често с оне стране ума
Куд се стиже срцем занетим лепотом
Кад љубав узноси у светлост разума. 


Рађао си риме и дечицу једру
Раздељиво себе у смех нових бића
Године ти нису обрисале ведру
Полетност живота вечитих младића.

Дарована љубав уздарја ти враћа,
Тебе у ком сви гледаше голаћа
Обузима радост, стасала у људе
Рођене кроз тебе, да све љубав буде
У тој кући малој, неугледној споља
Зацари се љубав и Божанска воља.

ЧЕДО ОЦА ПОЕЗИЈЕ





Једни кажу браво, други кажу штета
Што не прими с њима дух овога света
Још га мајка земља усвојила није
Рођеног за Царство вечне поезије.

На земљи је странац, особа нон грата
На Небу га чека заслужена плата
Земља му је нужност не машта о срећи
Песник је Дух чисти не теломислећи.

Све грехове земне зачете трбухом
Кроз страдање крсно искупљује Духом
Одбачен од људи, ко зачетник вере
Да га љута неман земаљска пождере.

Одасвуд га гони глинени злохотац
Али над њим бдије поезије Отац
Земља би све дала да песника није
Смета јој то чедо Оца поезије.