ПОКАЈНИЧКА

Ту, где сове хук одзвања
Ил се злобни демон смеје
Уским путем покајања
Грешник скрушен семе сеје

Низ вапаје неутешне
Сипи роса благодати
Кроз пустињу душе грешне
Пробијају Божје влати

Утешитељ са висине
Крепи њега који пати
Не тугуј ми блудни сине
Ја ћу жалац ишчупати

Смрти што те грехом уби
Изломићу јарам клети
Јер ја љубим сваког
који мене љуби
И спасавам сваког
ко се мене сети.

ОЧЕ МОЈ ГОВОРИ

Оче мој говори будан сам и слушам
Мастило ми крв бели папир душа
Саставићу књигу од речи до речи
Књигу која пече, књигу која лечи.

Оче ја те чекам док кроз зору ходаш
Да ми Реч живота смртном телу додаш
Испред зоре журим тебе чекам Оче
Тебе Слово прво од кога све поче.

Свих рођених Оче, Творче сваког тела
Тобом живот кипи из свих својих врела
Рођени мој Оче што зла ослобађаш
Што мртве подижеш и из смрти рађаш.

Источниче живи, од Истока сунца
Творевину буди што створеним бунца
С четри стране сиђи узвитлај прашину
Да прене се Духом и да славу Сину.

РЕКЛО БИ СЕ

Дал да се усиним
Ил да се усвињим
Питање на којем
Потону Гадара
Одвећ суди иним
Жељама детињим
Увежбаним стројем
Свиња и свињара

У трку жестоком
Иловаче житке
Тркалишта скоком
Добијају битке
Увежбаном финтом
Арене су јаче
Рекло би се спринтом
Престижу тркаче.

ИЗНАД СВАКЕ СУЗЕ

Да ли да изумрем, ил да се изродим
Ил животом да се смрти ослободим
Дилема се ова пред Србље препречи
Да их заблуделе доведе до Речи

Племенито срце пишти и крвари
Самосвојном раном за племенске ствари
Срце које светом граби само своје
Из рђаве земље дрво рђаво је

Он болести наше носи и слабости
Путем до Голготе да нам смрт опрости
Учитељ нас учи, Спаситељ спасава
Озлобљеног тела, поставши нам глава

Он једног избира да бдије над свима
И да свако племе поглавицу има
Овај своју главу на тањиру шета
А он живи главом Спаситеља света

Он судија јесте што по правди суди
Да се од племена не одмећу људи
Он кајању зове и казнама прети
Док не окрилати, на небо одлети

Изнад сваке сузе и племенског плача
Лебди племенита душа доброг врача
Који сваки уздах слухом оца чује
И именом Сина бољке исцељује

Кад се ова свеза с вечношћу раскине
Под теретом греха грешно племе гине
Видају га врачи зе нечасне новце
Грабљиви га вуци растржу ко овце.

ДОБРА ЗЕМЉО

У шумама мрачним рђавих дрвета
Добро семе трули пре сезоне цвета
Добра земљо не дај тебе да загрцну
Они који семе пре жвакања пљуцну

Њега који семе развија до плода
Молим да још коју годину ми дода
А кад сазри семе добро благородно
Нек полети срп кроз село ми родно

Ти што срца мотриш и мисли пребираш
С добре земље добро семе изабираш
Снизи се у мене преведи ме преко
У земљу у којој тече мед и млеко.

УСРЕД НОЋИ

Уоколо лампе тама таму гушћа
А у лами светлост себе распаљује

Љубећ сиромаштво богаташа доби
Паучину кидаш пролазиш кроз месо

Процурело време на све стране тече
У времену странац за странцем не јурцаш

Облаке разгониш разведраваш себе
Као дете док се из Љубави родиш

Врстају се чула пет у пет колона
Ко да се осмели на пету колону

Да наступи петом, ко ће да се сети
Једном давно власти примљене на веру

Добри Душе једном дарован од Бога
Искуј се у ланац па злога сапињи

Господара меса и тровача крви
Смилуј се јер ко ће ако ти не хтеднеш

Трговци се обдан свађаше у храму
Усред ноћи ко ће да се мене сети.

ГОДИНЕ ИДУ

Од свих последњи и свима слуга
Кроз ноћи сам, ил с два три друга
Проћердах младост у земљи чуда
Од јутра пијан, скверан и блудан

Живот ми сурови пријатељ беше
Па флаше мораху да ме теше
Не стицах ништа, расипник бејах
Живот ме мучио, ја му сe смејах

У лице црно, од мога црње
Док ме изгонио изван, у трње
Од расутих знања сабрах по нешто
Ал никад не жудех да постанем нешто

Ништета свака нихилу склона
А године газе без пардона
На мразу, по сунцу, стојим не пиштим
Природу стару немило ништим

Године иду идући газе
Сужен не силазим с уске стазе
Од душевног бола и људског фола
Већ ми се ништа сведе на пола.