недеља, 18. јануар 2015.

КРОЗ ПРЕДЕЛЕ МАШТЕ


 Одбацише људи Божје провиђење
Похрлише својски кроз пределе маште
Многи остварује своје сновиђење
У згуснутој магли кроз године таште.

Живот није крађа иза Божјих леђа
У шта неки себе убедише лако
Калдрму година моћна рука ређа
Ал то скрито бива за око опако.

У СВАКОМ ТРЕНУТКУ


У сваком тренутку битно је где си
Ал небитно није ни где сањаш да си
Јер тамо где стојиш твоје тело стоји
А тамо где сањаш твоја душа хрли.


Неважно није ни с ким си у друштву
Исто, ко што није с киме су ту мисли
Некад док си овде ти си више тамо
Некад док си тамо ти будеш и овде.

Присуство и одсуство ускладити треба
Да душа и тело у једно се стопе
И да све у свему складношћу запева
Бесмртности песму гласом васионе.

субота, 17. јануар 2015.

РОБ ПОСЛЕДЊЕГ ДОБА


У чаробном кругу маркираних роба
Малакс'о посрће роб последњег доба
Јури не би л' стиго бренд који је тражен
Статус да прибави и буде запажен.


Транспарентан ,,живот'' пред очима света
Где се марка воза ил се марка шета
Дваес' четри сата складно се одвија
Све марком мирише, цакли се и сија.

Видети све треба а и бити виђен
С елитом у тренду а не превазиђен
Подуго већ човек не цени се собом
Стога цену стиче маркираном робом.

Изузетност сад се модном марком стиче
Велегради светски ко близанци личе
Шарени се јавна сцена од марака
Од dolce gabbana до дуван чварака.

Од кад су градови псећа шеталишта
И кућни љубимци без марке су ништа
Педигре отвара и газдама врата
Да осмотре свет, с оног, вишег спрата.

У времену треба бити малко већи
Ил к'о возач марке, ил ко шетач псећи
Зато свако јурца своме привиђењу
Да утекне оном што је по рођењу.

Од блудне Европе старим путем свиле
Маркиране језде бесне коњске силе
Спутани кубици у последњу марку
Неретко заврше у дубоком јарку.

Моћници из врха политичке клике
Само златне носе ручне часовнике
И одела boss као Корлеоне
Па ономе доле злобом уши звоне.

Још ако погледне модерне мадоне
Како транспарентно окрећу iphone
Склизнуће у момче нуто, обмануто
Чији ће се разум помешати љуто.

Али немај бриге потрошачка клико
Ни лудило није чудо баш колико
Телефоне умне светске фирме праве
Где подбаце људи добациће справе.

ЗЛО СЕ СЛЕЖЕ



Чародејством демона и меса
Обезвређен ко пластична кеса
Понос глача испред оштрог мача
Диже песме у долини плача .


Смрт се тови утихло ридање
Да сва глина јурне у играње
Наопако поређани дани
Голицају на смех у апсани.

Зло се слеже општи полом спрема
Гнусни полом њему кога нема
Чародејством демона и меса
Избрисаном из живих словеса.

СТИД МЕ ЈЕДЕ



СТИД МЕ ЈЕДЕ, А КАКО ЈЕ ВАМА
ШТО НА ПЛИМИ ПОНОСА ПЛОВИТЕ
ДО ЛАКАТА КРВАВИМ РУКАМА
СЛАСТАН УЛОВ СЕБИЧНО ЛОВИТЕ.


СТИД МЕ ЈЕДЕ, СИНОВИ ПОНОСА
ШТО С ОБРАЗА РУМЕН УКЛОСНИСТЕ
ПА ГРАБЕЖОМ ОД ГОЛА И БОСА
ДАНАШЊИЦОМ СУТРА ЗАКЛОНИСТЕ.

СТИД МЕ ЈЕДЕ, ОД СЛЕПИЛА ВАША
ВРЕЋО МЕСА И ПЕПЕЛА ШАКО
ШТО ОПЕЛОМ СУПРОТ ОЧЕНАША
НЕВИДЕЛОМ ЗАЂОСТЕ ОЛАКО.

СОЛИ НЕ ОЛОВА


Браћо драга, ко ја изгажена
Од овога крда поражена,
Да су нама они стари дани...
Кад се људскост танџарама брани,

Да купимо праха и олова
Па по крду дебелих волова
Ожежимо медвеђим зрневљем
Врт би овај већ био оплевљен.
Али како касно се родисмо
За танџаре старе више нисмо
Да нам с грбе нестане болова
Сад нам треба соли не олова.
Ум је данас оружје једино
Од Бога је, притом и јефтино
За ношење лак и за повући
С њиме треба волине потући.

недеља, 23. новембар 2014.

ИЛЕГАЛА


Одлажем легализацију живота свога
За доба будуће оно после гроба
Као илегалац ја ћу потрошити старо и постаћу ново
У књизи живота уписано слово
Од нељудског страха срешћемо се иза затворених врата
Скријмо се у љубав од паса трагача пошлих из заната
Тајна је место за сусрете наше
У једно срце и једну душу у вино и крв из једне чаше.