ПРОКЛЕТСТВО ПАРЕ

Жена и пара
Неће господара
Само верна жена
Сија Божјим даром
Авраама је Сара
Звала господаром
А данашњи свет
Залута за паром

Жена овог доба
Доминира сценом
Зато тражи роба
Што шени пред женом
И то каквог роба
Који има пара
Да служи до гроба
Два зла господара.

НАСЛЕЂЕ СРБИНОВО

Ум превери пуста трговина
Па из храма истерује Сина
А без Сина стиже се до Оца
Муком, љутом, са турскога коца.

Стисло земљу звере богомрско
Срам у понос преметну се дрско
Мрзитељи лажљив језик дреше
Под кров куле лажи се испеше.

Споља Турци а изнутра вуци
Стежу обруч Србиновој муци
Сви грабљивци насрћу из тмуше
Да наслеђе Србиново сруше.

Ћифта ћифту по ћуприји шета
А чадори ничу турских чета
Под ћупријом стадо кољу вуци
А по гори уснули хајдуци.

ТЕШКА МИС'О

Тешка мис'о главу тешко мори
Зато лаком тешку изговори
Да не будеш проглашен мрачњаком
Послужи се мишљу наопаком.

Испремештај све делове смислу
Причај причу ко камен обислу
Око врата сваког земног брата
Не похули ничијег цитата.

Мис'о свака има оца свога
Јал свештеног јал онога злога
Свако својски и по своме дела
Са две ватре и под два пепела.

ДВЕ ВЕЋИНЕ

Две већине лукаве а просте
Домаћине изврћу у госте
На грбачу села ми скупштина
А кост меље гласачка машина
Слепац слепцу слепе снове сриче
Из стомака фазан пућпуриче
Са планине гледам у цик зоре
У потоп се креће мртво море
Све је мртво с изузећем смрти
Која плеву од три ветра врти
Замесује од меса колаче
У омекло тесто иловаче.

МАЈКА ЗЕМЉА У УТРОБУ НЕЋЕ

Гори плева што слављаше црева
Па угроби Бога у утроби
Нека гори осветлиће зори
Јер по ноћи и сунце ће доћи.

Мајка земља у утробу неће
Црног кнеза увенуло цвеће
Издајнике Бога и нације
Паклу даје пламен кремације.

Горе кости руши се гробиште
С демонима по ваздуху пиште
Они мудри сатански лукави
Што их ђаво за живота слави.

Ђаволова клета креација
Црни пламен назван кремација
Гута слуге сатанског рација
Издајнике хришћанских нација.

ПРИМИ САДА ОВО МАЛО ХВАЛЕ

Христе Боже кад кажеш ефата
Кључем речи ти отклапаш врата
Заклопљеног слуха и језика
Из немила ствараш беседника.

Немогуће ти могућим чиниш
Разбојника у Рају усиниш
Главо сваке људске судбе мале
Прими сада ово мало хвале.

Од муцавих што одвојих уста
Царе славе Царе вечног крста
Земље ове на којој смо гости
Смилуј ми се грешном и опрости.

КРСНО РУКЕ ПРУЖИ

Распршене малим, себичним сновима
Планина још чува моћ да нас сабере
У Христовим срцем организам рођен
Васпостављен Духом праве Божје вере.

Блаженство мира своје замке има
Мир воли до мере, кад завесу дере
Не учини срамне уступке људима
Што Божије путе људском мером мере.

Кад лепа за јело воћа изневере
И само горчина у устима сећа
Ту где данас тишти јуче беше срећа
И где данас горчи јуче сласт капаше
Ти утуци змију на дну празне чаше.

Крсно руке пружи, иди куд си вођен
По гори и шуми, не по белом свету
Можда си за крст осветнички рођен
У самоћи пођи Бог сабира чету.