ДВЕ ВЕЋИНЕ

Две већине лукаве а просте
Домаћине изврћу у госте
На грбачу села ми скупштина
А кост меље гласачка машина
Слепац слепцу слепе снове сриче
Из стомака фазан пућпуриче
Са планине гледам у цик зоре
У потоп се креће мртво море
Све је мртво с изузећем смрти
Која плеву од три ветра врти
Замесује од меса колаче
У омекло тесто иловаче.

МАЈКА ЗЕМЉА У УТРОБУ НЕЋЕ

Гори плева што слављаше црева
Па угроби Бога у утроби
Нека гори осветлиће зори
Јер по ноћи и сунце ће доћи.

Мајка земља у утробу неће
Црног кнеза увенуло цвеће
Издајнике Бога и нације
Паклу даје пламен кремације.

Горе кости руши се гробиште
С демонима по ваздуху пиште
Они мудри сатански лукави
Што их ђаво за живота слави.

Ђаволова клета креација
Црни пламен назван кремација
Гута слуге сатанског рација
Издајнике хришћанских нација.

ПРИМИ САДА ОВО МАЛО ХВАЛЕ

Христе Боже кад кажеш ефата
Кључем речи ти отклапаш врата
Заклопљеног слуха и језика
Из немила ствараш беседника.

Немогуће ти могућим чиниш
Разбојника у Рају усиниш
Главо сваке људске судбе мале
Прими сада ово мало хвале.

Од муцавих што одвојих уста
Царе славе Царе вечног крста
Земље ове на којој смо гости
Смилуј ми се грешном и опрости.

КРСНО РУКЕ ПРУЖИ

Распршене малим, себичним сновима
Планина још чува моћ да нас сабере
У Христовим срцем организам рођен
Васпостављен Духом праве Божје вере.

Блаженство мира своје замке има
Мир воли до мере, кад завесу дере
Не учини срамне уступке људима
Што Божије путе људском мером мере.

Кад лепа за јело воћа изневере
И само горчина у устима сећа
Ту где данас тишти јуче беше срећа
И где данас горчи јуче сласт капаше
Ти утуци змију на дну празне чаше.

Крсно руке пружи, иди куд си вођен
По гори и шуми, не по белом свету
Можда си за крст осветнички рођен
У самоћи пођи Бог сабира чету.

РАСПЕТО СЕ СРБСТВО МОЛИ БОГУ С КРСТА

Пожелевши сјај злата пролазнога
Првородство газе и очинство Бога
Изљубише папску и руку и скуте
Па још шире љубав љубећ Арнауте

Од Царства Истине одсекоше себе
Да времену лажи служе за потребе
Из уста им масло а из срца гује
Истина се таји док се лаж казује

Ко брата не љуби ког очима гледа
Не љуби ни Бога што се оку неда
Ко поткрада брата робећ у слободи
Тај лажљивцу служи а брата заводи

Кров државни паде љуља се и кубе
Поглаври србски Арнауте љубе
Док се масло топи с поглаварских уста
Распето се Србство моли Богу с Крста

Иститнити Свети згрешисмо опрости
Праведниче не дај да нам крше кости
Обрати нас себи Оче од почетка
Да не падне завет Лазара нам претка

Христе Божји Сине презрених радости
Испуни се силом у нашој слабости
Разбежаше сви се али сами нисмо
Хиљаде нас с Тобом на Крсту једни смо.

СРБСКИ ЈУНАК ПАДЕ

Век цели дугачак богоборног мрака
Распиња нас место крста петокрака
Где кликтаху орли, пет кракова пакла
Богоборна војска с поносом истакла

Предходница овом југ славенства беше
У коме брат брату камом грло чеше
Хрвати и Срби под масонском свитом
Започеше с Краљем завршише с Титом

Србски јунак паде на солунском суду
Из родне најурен чак у грчку груду
Он што мачем руши и поставља круне
У туђини оста да му име труне

Србин стреља србског убојног јунака
Да на место крста дође петокрака
Док убојник мртав падаше у раку
Пресели се с крста пук под петокраку

Наљутисмо Бога Бог окрете лице
А нас окружише бодљикаве жице
Посрнули вером у неверу пали
Скаквцима родне све године дали

Лавиринтом дугим проклетих година
Удаљена беше од Срба истина
У црвеном паклу двадесетог века
Проломи се небо од људског лелека

Проломи се небо и милошћу кану
Сатрвеном Србству да залечи рану
Заврши се с веком срамне србске губе
Божји дух силази да обиђе Србе.

ПРОЛАЗНИ СУ ПУТИ

Кад те свет неће не нуди му цвеће
Не удварај се смрти јер и смрт умреће
У срце се спусти немире укроти
Горде Дух обара у окове плоти
Кротка срца диже да му буду ближе

Кад ти правом свет шамаре удара
Ти усправно стој смирен испред Цара
Ни лево ни десно с пута свог не скрећи
Величали те мали ил малили већи
Таштина је тешка варка самртника
Несавршен одраз ти си правог лика

Савршенству тежи па од себе бежи
Да не будеш плен у себичној мрежи
У самоћи бивај ал свестан целине
И земне прашине и Божје висине
Пролазни су пути и све странпутице
Што јединство опште мрве у ситнице.