КРОЗ ДВЕ ЛОЗЕ

Кроз две лозе живаљ кружи
На земљици црној овој
Прва Божја Богу служи
Друга лажи ђаволовој.

Са Небеса Љубав своди
Чокот Свети кроз Тројицу
Њом од Оца Син исходи
Па се спушта не земљицу.

Њом на земљи Љубав влада
Њом се живот вечни рађа
Божја Љубав, Вера, Нада
Грешних уза ослобађа.

Све до Рајских води двери
Свети чокот Божјег Сина
Над пролазним царством звери
Листа лоза свих суштина.

Побуњеник с неба први
Зли мрзитељ и убица
Вазда жедан људске крви
Звер из пакла зли Деница.

С корена у адској тмори
Свог чокота лозе диже
Па на Бога мржњом гори
И пламеном адским лиже.

Он везује грешне страсти
Па богове смртне ствара
За вршење зверске власти
Без Божанског Светог жара.

МЕЂ ДВЕ БОЖЈЕ ДУШЕ

При сусрету сваком двеју Божјих душа
Бог Богу говори и Бог Бога слуша
Предајнику Божје речи реч се даје
Да их Богопримцу од Бога предаје.

Бог отвара срца пријемницу речи
Па Духом развеже језик којим лечи
Међ две Божје душе Бог столује трећи
Слушајући мало, мало говорећи.

ДРВО ВЛАСТИ

Дрво власти слатког плода
Бира ком ће да се пода
Седамдесет дугих лета
Са оца на сина шета.

Темељ руше подводачи
С одметничког тог дрвета
Белосветског зла викачи
Војска штета са буџета.

Дрво власти кад је жега
Поливачи заливају
Затезачи људских стега
Док ход штетом окивају.

Штеточине птичјим летом
У злу јату непрегледну
Партијом и факултетом
Круже штетом над дрветом
Док на дрво не заседну.

У ДУБИНУ ЖИВОТ ЗОВЕ

Роћењем се талант прима
Ал диплома примат има
Над несрећно рођенима
С вишеструким талентима.

Дипломе су зло покриће
За главице оне плиће
Па венемо у плићаку
... Са жабама у злом мраку.

У дубину живот зове
Ал плићак продаје снове
Углачане површине
Житке жабље маховине.

Посустали свет се креће
Од несреће до несреће
Претворен кроз зло умеће
У погребно предузеће.

КО ЛИ ТО РЕЧ ПРЕПЕЧЕ

Ко ли то Реч препече
У пећи адске пресије
Кад мужеви посташе претече
А жене њихове месије.

Ко ли то ребром отклони
Главу живога Бога
Пред жену мужа поклони
... У прошњу од идола свога.

Мир свемира ко то ремети
Ко се то Богу подсмева
И дал ће Небо занемети
Док Адам постаје Ева.

НОЋ ДУГИХ УЗДАХА

На јастуку меком спљесканом клонућем
Обамрле главе одлажу свануће
Ноћ дугих уздаха никако да прође
Да још мало бесне проргијају вође
И забасало по свом док не сломе пруће
Под тучаним кровом раскопане куће
Мноштво у својој вакумираној опни
Без истинског даха затворено копни
... Вакуум неповратно гута усисане у себе
Тек негде негде помери се ћебе
То се мноштво отима од досадног врага
Векови прошли нестају без трага
Нађени се скривају место да се траже
Живот се још једном до свитања одлаже.

ПУТУЈ ПИЈАНИ СВЕТЕ

Путуј пијани свете својим делиричним снима
Путуј до пакла и назад ако ти повратка има
Путуј од себе што даље нестани сасвим у свима
Пратим те мртав за тебе изван твог опојног дима

Путуј па шта ти буде стигао си карту више
Место изборио себи број ти у карти пише
Путуј у себи крцат сав зајапурен и знојан
Пратим те мртав за тебе, мртав и прекобројан

Путуј просто ти било знања отровног дело
Путуј док касно ти није већ ти се хлади чело
Путуј под окриљем ноћи док месец уморно дремље
Пратим те мртав за тебе, и посипам шаком земље.