У БЕСКРАЈНОЈ ВАТРИ

Кад тама адска по земљи проспе
Невере своје погане иње
До ушију глас с муком кад доспе
Не бацај бисере пред свиње.

Позван си, велиш да кажеш право
Сведок да будеш истине верни
Послан си у време змијоглаво
Где царује пород аспидин скверни.

То што те неће нек те не вара
Ти своје врши праведно збори
Док празно с празним језик умара
У бескрајној ватри свесно изгори.

УСИНИ СЕ

Клони се што даље од власти и руље
Од левог и десног крстовога крака
Вечност, знај, распињу у времену хуље
Синове љубави деца зла и мрака

Голгота, знај, није времеснко збитије
Време, тек започне у вечности чин
Ходом кроз страдање пише се житије
Покајним распећем усини се син.

У згуснутом задаху испод овог неба
Где векови слажу фикција слојеве
За вечност у муку пострадати треба
Док тартар сабира расуте бројеве.

Садашњост-свагдашњост тече не престаје
И кад ти се клонуло људско строши тело
Ступићеш у царске, исконске одаје
У вечно блаженство и светло почело.

БОГ НА ЗЕМЉУ СИЂЕ

Безграниче истрајности треба,
Непоколебљиве, трдоглаве, вере
На путу који је тешњи од тела
Чији си затвореник
Под сводовима неба.

Даноноћни напор,
Неуморно копање светлосних тунела
Кроз живи зид мртвих душа
Угодно разбашкарених тела
Која ти затварају приступ Богу.

Не могу,
Из свог речника избаци,
Над твојим немоћима људским
Божански титрају зраци
Чекају крик слободе
Да провали ноћ спутаних груди,
Бог на земљу сиђе
На небо да се вазнесу људи.

ДУШЕВНО КРИЛАЋЕЊЕ

За достизање висина свести лични се тражи труд
Није довољно храном пунити глинени суд
Стасању људском треба доза душевног бола
Живот је више од хлеба, пића и пуног стола.

Кад природно тело клоне а ум у раскол оде
Двојство ка Тројству свом Божије силе узводе
Разум границе шири сазрева расудна сила
Мир везује смерање тела а души расту крила

ГОДИНЕ НЕ СТИЖУ

У постмодернистичкој џунгли
зоолошких егземплара,
змијоглаваца и трбухозбораца,
под лавежима псоглава
у глачање срчаног магнета
претварам досуђене дане.
Ослобођење од нестварне,
пролазне слике примам
успењем од двојства ка Тројству.
Силаском видљивог
успињем невидљиво,
у нетрајању битишем
невиђен људском оку.
Године не стижу
да на мом стаблу
убележе своје годове.

ХВАЛИМ ТЕ ОЧЕ

Ка змијској мудрости пут
Из лавовског срца креће
Од голубије безазлене душе
До лавовског срца Распеће.

Све оно што злоум отима
Безазленом се даје само
Звер се исписује траговима
Ми пехар тајне испијамо.

За душе без зла хвалим те Оче
За оне у којима голуб гуче
За срца што лављим медом точе
А мудрост им дајеш без да је уче.

САМИЛОСТИВО РОБЉЕ

Дани ми протичу на релацији земља-Небо и Небо-земља
Ноћи под опсадом оваплоћених духова таме
Дневни мир браним од парославних колонизатора
Ноћ ми се подсмева кроз мноштво балавих уста
Од кад дан и ноћ помешаше места помешаше се људи и зверови
Песмом и лелеком амбасадори сатанизма промовишу земаљски рај
Свака суза има купца и продавца заслугом цивилизацијског напретка
Сензације подижу обамрле нације из гробља у гробље
Сажали се Турчин на ђакона Авакума и прободе му срце пре него га наби на колац
Познате ли милости, налик самилостивом робљу овог времена