НА НЕКОЛИКО ПУШКОМЕТА

Ако се неким несрећним случајем

Одлучиш да читаш књигу живота

Хијероглифима времена толковану

Без одлагања припреми црну кесу

Неспремног мучнина да те не заскочи.



Од корице до корице

Отужни задах заблуделог гада

Дах ће ти одузимати

Што успаван и свезан самољубља свезом

О парчету запаљеног брзогорећег фитиља

Над безданицом јамом виси.



Кад штиво обманутих обмањивача

До последње странице ишчиташ

Ненамеран да направиш дил с љигавим кнезом времена

На неколико пушкомета у даљ се одмакни.



Испод површног таласања распричале воде

Хиљаде руку главу ће ти наизменично потапати

Под ужарени пустињски песак

Тврдуј, скапати од жеђи онај неће

У приказивачници времена кога нема.

Marko Jankovic - 1973 (James Blunt) live.wmv

Људско позвање на земљи је надилажење себе овековечењем благодатног дара Божијег који нам је од Бога дат. Убеђен сам да је мој млади пријатељ Марко Јанковић из Ужица својим раскошним гласом овековечио себе а нама који га слушамо подарио ону лепоту која ће, по речима великог православног пророка Достојевског, спасити свет. Зато користим прилику да   благодатни спој његовог раскошног гласа и емоције чисте, неспутане слободе од свег срца  препоручим свим својим пријатељима.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

НЕ!  ЗВЕРИ ИЗ БЕЗДАНА

Братијо србска!  знана и незнана,

На Ђурђевдан се прекрсти, с Богом прозбори

Па Крстом утуци звер из бездана

И опсену која се зове избори.

Мајчице србска! сестро! невесто!

Осудише те јавно за грех чедоморства

И засуше камењем својих посланица,

А заборавише да открију сатанин престо

Из чијег врта семе богоборства клија

У отвореној игри лажаца и опсенара

Ко је зверски вук, ко лукава лија,

Ко ти горки плод под грудима заче

У несрећи Србској, ко пева а ко плаче

Ко су џелати у белим мантилима

Што плод ти кидају иглама и шилима.

Где почиње, где престаје, чистих душа кланица

Не чусмо још из њихових посланица.

Упутиће те, зато, коме да даш глас слуђене слободе

За спас плода који ти на постељици стрепи

Да л' ће игла плаћеног џелата да га прободе

И да сазнати никад неће да дани земни могу бити лепи.

Одлучно реци не звери из бездана

Оклеветана мајко! знана и незнана.

Ви рођени вољом Божј'ом а не жељом тела

У венама што вам бруј свемира звони

Док одасвуд вреба мржња окорела

Што увек сте ви, никад нисте ''они'',

Децо озарења, узнесена, звездана

Утуцајте рогове звери из бездана.

ЖЕДАН

Од кад се у партијским магацинима,

Иза седам катанаца, чува срећа,

Од кад звоњава звона и звекет ланаца

Помешаше богослужења и распећа,

Не беше још, да трговци женским батацима,

Мушким бубрезима и срцима,

Зарађују на живима, заспалима и мрцима,

Не беше још, што не значи да неће,

И да можда баш сад није,

У подне заседа Пилатов суд, у три Распеће,

Жедан помешану жуч и сирће пије.

ЈАНИЧАРИ ИСТИМ МРАКОМ

Отмичари чеда Божјих Србијом кроз мрак проходе

Из колевке родне топле снену дечицу одводе

Отац суве руке крши мајка пишти, бије груди

Браћо ако Бога знате, стојте, браћа смо и људи.

Нити они Бога знају, нит се казне гневне страше

Док ферманом важно машу о зловољи силног паше

Затиснули уши глуве свом глувоћом људског мрца

Па не чују плач и лелек док чупају жива срца.

Са мајчиних топлих груди чедо на скут паши носе

Одбацивши Божју милост од шејтана корист просе

Трговачке торбе пуне ужегнуте лакомости

Грабе дечју Љубав Свету да нахране адске злости

Јаук небо сво пролама сва се земља Србска стреса

Од поганог зверског пира служинчади скотског беса

Родоскрвља овог клетог марву земну срам би био

А Србин се пред силником сав у страху погубио.

Пашини шејтани  бесни Србску земљу сву преврћу

Труд векова обарају рушећи за кућом кућу

Из сна страшног пробуди се Србска душо Србски роде

Јаничари истим мраком исту Србску децу воде.

САМО РЕЧ ИЗРЕЦИ

Тровани ко пацови гажени ко мрави
Шаљемо Ти јаук помилуј нас Рави

Свезани у ноћи иза леђа дана
Кличемо Ти срцем и Духом Осана

Прегажени чизмом нечастиве силе
Појемо Ти славу  чуј Емануиле

Богу ја припадам а не злој држави
Заштити ме Боже научи ме Рави

Само реч изреци Сине на висини
Од свезаног робља слободне учини

ДОК ГРЕДИШ ТИХ

Од свеза лажи чувај слободу

Од мутне бистру брани воду

Нестај у јату небеских птица

Високо изнад зидина и жица.

Духом заживи, Духом и ходи

Сестрицу, скромну венчај и води

Не рови земљом истрајност тела

Напит из Стене животног врела.

У пустињи гради мирну оазу

Уз стрмен гору уз уску стазу

Наливај светлост видиоцу

Док гредиш тих у сусрет Оцу.