РЕШЕНОСТ НА РЕШЕНОСТ

Тачи нередио мобилизацију свих одбрамбених и обавештајних структура виртуелне државе Косово, решен да успостави владавину косовског Устава на целој територији виртуелне државе чији је он премијер. У северном делу Косовске Митровице живи србски народ веран истини решен да не прихвати виртуелну реалност, коју неки србски и светски политичари називају новом реалношћу. Истина је једна и нема нових и старих истина. Истина свих истина је да је Косово србска земља коју је 1999. године окупирала сатанска сила НАТО пакта са Америком на челу. Лажљива Америка која за одржавање своје лажи сваког сата задужује свој неразумни народ још једном милијардом долара намеће верним и истинитим Србима на Косову и Метохији нову, виртуелну реалност која се зове независно Косово. Победа Срба на северу Косова утемељена је у њиховој решености а источник њихове решености је наша Хришћанска Православна Вера. Од окупације 1999. до данас на Косову је остало само оно здраво народно језгро, кадро стићи и утећи и на страшном месту постојати, које живи Христовим умом. Све што живи адамским телом и што је пожелело хлеба преко погаче отишло је трбухом за крухом. Ово само у почетку изгледа као губитак који се на крају испоставља у добитак, све што је у срцу осећало трнце страха побегло је са Косова а тамо су остали само неустрашиви, Срби Јунаци. Ово, на ситу невоље просејано, здраво језгро представља иницијалну капислу србског победничког менталитета који ће се у случају нужде у трен ока проширити по Србији. Ум Христов у Срба, живи је источник србског победничког менталитета, он не дозвољава компромисе и попуштања ђаволу и његовим шегртима и адвокатима. Ум Христов сабран у науку Новог Завета само победницима обећава благодети Царства Небеског и то је Свети темељ и тврђава нашег победничког менталитета. Сто педесет хиљада Срба на Косову крупан је залогај и за удружену светску звер покретану доларима без покрића. И у остатку Србије сакупиће се минимум седам процената здравих, невиртуелних Срба а то је још пола милиона одлучних и решених на добар рат за Крст Часни и Златну Слободу. Кад се та грудва закотрља залепиће се на њу још неки милион незапослених и у очај сатераних од стране светских пројектаната и њихових домаћих зидара нове виртуелне реалности. Срби Христови и Лазареви, са Косова србског судилишта, не смеју нипошто наседати на дефетистичке изјаве које дају домаћи зидари виртуелне реалности са скупштинске говорнице и преко свих плаћеничких медија о наводном безизлазу у коме се налазимо. То је дефетистичка лаж оних који су се одрекли Христове истине да би се приближили безвредним америчким доларима. Са нама је Бог који је победио свет и који ће и нама који му останемо верни дати победу над тим светом који у злу лежи. Ако је Бог са нама ко ће против нас. Дакле извор наше и Тачијеве решености није исти и не може се поредити.

Виртуелна сподоба

Доживех данас ничим изазван терористички упад на мој виртуелни профил од стране некакве неидентификоване виртуелне сподобе.
Кажем неидентификоване сподобе због немогућности да одредим о каквој се конкретно виртуелној креацији ради.
Жаба ли је глиста ли је ал углавном човек није. Има индиција да се ради о виртуелној жаби надувеној светском промајом која тако заносно
дува кроз отворене школске прозоре факултета и универзитета. Али такође има индиција да се иза ове сподобе скрива паразитска глиста пантљичара
удобно смештена у трбуху некаквог угојеног политичког тела где уз прећутну сагласност гостопримљивог домаћина исисава сокове дебелог црева.
Било како било, ово виртуелно склепано и покорено створење од пене, замахну на ме виртуелним решетом вербалног деликта и претњом о некаквом
мом крају на сметлишту историје. Ова јадна човечија рибица извађена из акваријума и проласком кроз обавезну дресуру кроз све институције виртуелне сцене надувена у ајкулу и не зна шта је вера и верска одлучност и решеност. Не зна сподоба да је историјски оквир временски оквир и да није ништа страшно бити одбачен на сметлиште историје дакле времена. Много је горе бити одбачен на сметлиште вечности које се пакао зове. Не зна сподоба а и како да зна кад каже да Бога нема.

ХРАМОВИ ДУХА СВЕТОГ

Храм тела, дар од Господа Христа грешном човеку једно је од највећих Божијих чуда у људској историји. Лични Бог од сваке појединачне људске личности зида телесни храм истином ослобођене и Богу одговорне и верне људске личности. Силаском Светога Духа на Апостоле и њихове ученике на Свету Педесетницу, Хришћани постају заједничари Божије Истине. Од тад заједница Бога и човека спојених Истином функционише и функционисаће док је света, века и вечности. Савест је свети олтар Духа Истине у храму људског тела, пред којим се човек клања Богу а Бог говори човеку. Чисту савест пред Богом искреног човека Бог награђује слободом и неустрашивошћу, док се нечиста савест скрива пред Богом као Адам и Ева у Рају. Нечиста савест производи плашљиве робове који беспоговорно извршавају налоге господара греха овога мрачног света. Сваки људски грех изазива повлачење Светог Духа Истине из човека и човек постаје дрхтави створ који се огрешио о свог Творца. Лична људска сагрешења изазивају удаљавање Духа Истине на неколико дана и човек се тад осећа као четвородневни Лазар док се Свети Дух животворац не поврати у њега и оживи га из греховне смрти. Како изгледа богостављеност оних који се огрешују о опште добро није ми познато, али предпостављам да је много тежа и много дужа. Такви људи жигосани у својим савестима живе и злочине духом лажи производећи проклетство другима а самим тим и себи. Рат против Бога који богоборна елита надМена води одвија се преко безбројних напада на чисту људску савест на тај Свети олтар на којем Бог седи. Непрекидно стражење у Истини и Искрености пред Богом у савести непобедиви је бедем од кога ће се одбити сваки напад непријатељски.

ТРАЈЕМ ГОСПОДЕ

У глади поткровља и сутерена
У мемли огрубелих душа заборављеном дану
У камерама раширених зена надзора
Варкама опсенара крсту не смем и смем ли
За вратима закључаним од зазора
Са псима што бегом своји постану
На погрешном месту у погрешно време
С робовима што понављају мора
По ноћима што немају намеру да свану
Испод речног камења и премештених гора
У зазиданом хоризонту где језици занеме
А мутавост говори заљубљена у се
Где ветар ми безмилосно расипа племе
Кроз ветриће луде и мисли кусе
На устајалој води сатеран у жабе
Ту где се ништа не даје џабе а продаје све
Где срца куцају математиком главе
Где веће потребе гутају мале за ноћ две
А гуштери гмижу у висине плаве
Где свраке орлима очи кљују где јауци
Не смеју да одјекују због чувара јавног реда
Где људи плету мреже као пауци
Где се отме да се другом не да.

Са црвом испод храстове коре
Засужњен на дну загледан горе
Под муњом ножева и кишом олова
Увијен у пакет светских болова
Испод залепљене етикете коју нокти
Људски не могу да згребу
С распетима на земљи ненађеним на небу.

С изгубљеним у магли неких очију
Својих ил туђих сасвим свеједно
Што своје маште кочију
У галоп нагоне чедно.
С онима што за љубав гину
За кафанским столом ко на бојном пољу
Што својом сољу приступа немају
Несланој чорби
Што и кад наоко дремају
Изгарају у личној борби.
Којима закон не постоји због штита
Него због страха
Које ни питалица не пита
Што прекинутог даха реч у грлу стежу
Што сами устају и лежу
Проживе као полумртви невиђени нечувени
Што све снове дадоше само једној жени
Па заборавише пут себи да се врате
Што уживају док пате а у радости плачу
Што трче у сусрет топу и мачу.

С проданим у робље окованим у ланце
Презреним и протераним у странце
Странпутицом заведеним с оне стране благослова
Што чаши живота сагледаше данце
И испражњена слова.
С окаснелим на весеља
Пристиглим таман на жалости
У кући и кожи што биваху гости
Никад своји и на своме
Што док им руке и ноге ломе
Шапућу доме и опрости.

С бунтовницима
За циљеве више и добро свију
На које све кидише и свако заврће шију
С устима што не знају да прећуте, не могу
Што и своје и туђе стално казују Богу
Од истине луде
Што добошају упорно да савести заспале буде.

Са скривеним у мишје рупе
Умоченим у парфеме смотаним у шарене крпе
У трице и кучине под које сунце не сме да сине
Због болова очију
С онима што себи траже грану височију
На дрвету живота уз помоћ скока
Стиснутих усана и склопљеног ока.

С препелицом под кишом сачме
Под налетима вепровске ћуди
Где место песме плач ме успављује и буди
С уздасима у јарму с везаним на точку
С пламеном што жар му невиђен негде под водом
Ускочку варницу креше самоглавим ходом.
С разбојником на крсту поломљених ногу
Што грехове исповеда своме распетом Богу
И опроштај искрено моли
За болове што сам их зада а не што њега боли.
Са скривеним у старе рите исмејаним јуродивим
Што земљом прођоше тајно каналом кртице
Док им срце играше речима хлебним живим
И под прљавштином земном сијаше светачко лице.

Кућни притвор

Мој кућни притвор спроводи се сасвим солидно без оне наруквице која је данас популарна. Слобода, о којој, што је више губимо, све више причамо, мени се ограничава наметнутим сиромаштвом, по сили власти. Власт може да буде слепа и глува и да својом слепоћом и глувоћом убије, може јој се што да не.Буди оно што власт од тебе тражи а не онај који јеси у супротном власт ће ослепети и оглувети а онда тешко теби. Нисам могао да пристанем на потирање себе и одкад пре четрнаест година, демагозима у чије руке доспе моја људска судбина, рекох, не могу више да се с вама лажем, исти ме пустише низ воду. Они ме пустише низ а ја запливах уз воду, е то је већ посебна прича. Није лако пливати узводно ако је опште познато да већина плива низводно, потребно је уложити много више напора а ту су и многа незаобилазна сударања. Шта је ту је, пливам онако како ме поведе Бог и друкчије никако. Пливам ка слободи, пишем поезију, продајем своје књиге на улици, испред зграде суда у Крагујевцу. Десет година уличног трговања, десет књига животног исуства. Године 2009. штампам књигу изабране поезије “Разбојниково јеванђеље”. Ова књига настала је избором из мојих књига “Нико као ми и ми као нико” 2001. “Господар слуга” 2002. “У лавиринтима таме” 2003. “Чак и од мишева презрен” 2004.” Тајна безакоња” 2005. “Тужно радовање” 2006. “Исповест броја” 2007. “Трајем Господе” написана 2008-нештампана “Чувари Завета” написана 2008-нештампана. Књига Разбојниково јеванђеље се налази у Националној библиотеци Аустралије где се може купити електронским путем у шта се свако може уверити преко Гугла. Моја књига је, дакле, постала опште добро а ја сам остао ником потребно зло, да и даље продајем књиге на улици и да од овога што се зове држава добијам један дечији додатак 2000. динара месечно. У исто време од градске власти Града Крагујевца условљава ми се статус слободног уметника учлањењем у У.К.С. чак је пре три године у моје име написана и молба коју сам одбио да потпишем. Какав бих слободан уметник био ако се против слободне воље учлањавам у било које удружење. Актуелни Устав гарантује ми подједнаку слободу да будем и да не будем члан било ког удружења, ал ко шиша Устав, власт је власт. И тако, мој кућни притвор годинама траје а само Господ Бог зна докле. Користим прилику, коју ми пружа интернет, да свим родољубивим и слободољубивим Србима понудим своју најновију књигу, углавном родољубиве поезије “Тежак венац ал је воће слатко” по цени од 300. динарa. Куповином моје књиге донекле би био осујећен неформални кућни притвор који се нада мном реално спроводи.

ОБРИСА СЕ СЛОВО С

Обриса се слово С где писаше Суд

Раји голој правду дели огољени Уд

Невиност је Уду овом омиљена мета

Коју воли да бешчасти и удски решета.

Злочин цвета царство своје укрупњује крађа

Уд на злочин и не гледа невиност је слађа

Криминал је у успону све до врха власти

Кажњиво је невин бити а уносно красти.

Реизбором ударника Уд чврстину враћа

Раја стење поцепаних гузица и гаћа

Удинице и удије уде преуђују

Кад на лицу грч опазе пресуду избљују.

ПОХВАЛА ЛУДОСТИ

Човек, без мудрости и заната

Недостојан сваке части

Из лудости успех кроз Небеска врата

Нове мехове за ново вино да саздам

Зато лудости славу узносим

А не свемоћној власти,

Узносим и узносићу вазда.

Нема око мене језика марке “Палома” и “Дива”

Ни куле стражаре од насмејаних лица

Ништавило ја сам, јавно

Торба буђавих трица

Јер тајна се у тајну скрива

А свет воли славно.

Лудости распи изван домета мог вида

Оне што ђутуре и на меру

Голицљиве речи продају и купују

Обрисане румени лица и људског стида

Што се утренираним  маскама улагују

Уподобљени керу.