ХРАМОВИ ДУХА СВЕТОГ

Храм тела, дар од Господа Христа грешном човеку једно је од највећих Божијих чуда у људској историји. Лични Бог од сваке појединачне људске личности зида телесни храм истином ослобођене и Богу одговорне и верне људске личности. Силаском Светога Духа на Апостоле и њихове ученике на Свету Педесетницу, Хришћани постају заједничари Божије Истине. Од тад заједница Бога и човека спојених Истином функционише и функционисаће док је света, века и вечности. Савест је свети олтар Духа Истине у храму људског тела, пред којим се човек клања Богу а Бог говори човеку. Чисту савест пред Богом искреног човека Бог награђује слободом и неустрашивошћу, док се нечиста савест скрива пред Богом као Адам и Ева у Рају. Нечиста савест производи плашљиве робове који беспоговорно извршавају налоге господара греха овога мрачног света. Сваки људски грех изазива повлачење Светог Духа Истине из човека и човек постаје дрхтави створ који се огрешио о свог Творца. Лична људска сагрешења изазивају удаљавање Духа Истине на неколико дана и човек се тад осећа као четвородневни Лазар док се Свети Дух животворац не поврати у њега и оживи га из греховне смрти. Како изгледа богостављеност оних који се огрешују о опште добро није ми познато, али предпостављам да је много тежа и много дужа. Такви људи жигосани у својим савестима живе и злочине духом лажи производећи проклетство другима а самим тим и себи. Рат против Бога који богоборна елита надМена води одвија се преко безбројних напада на чисту људску савест на тај Свети олтар на којем Бог седи. Непрекидно стражење у Истини и Искрености пред Богом у савести непобедиви је бедем од кога ће се одбити сваки напад непријатељски.

ТРАЈЕМ ГОСПОДЕ

У глади поткровља и сутерена
У мемли огрубелих душа заборављеном дану
У камерама раширених зена надзора
Варкама опсенара крсту не смем и смем ли
За вратима закључаним од зазора
Са псима што бегом своји постану
На погрешном месту у погрешно време
С робовима што понављају мора
По ноћима што немају намеру да свану
Испод речног камења и премештених гора
У зазиданом хоризонту где језици занеме
А мутавост говори заљубљена у се
Где ветар ми безмилосно расипа племе
Кроз ветриће луде и мисли кусе
На устајалој води сатеран у жабе
Ту где се ништа не даје џабе а продаје све
Где срца куцају математиком главе
Где веће потребе гутају мале за ноћ две
А гуштери гмижу у висине плаве
Где свраке орлима очи кљују где јауци
Не смеју да одјекују због чувара јавног реда
Где људи плету мреже као пауци
Где се отме да се другом не да.

Са црвом испод храстове коре
Засужњен на дну загледан горе
Под муњом ножева и кишом олова
Увијен у пакет светских болова
Испод залепљене етикете коју нокти
Људски не могу да згребу
С распетима на земљи ненађеним на небу.

С изгубљеним у магли неких очију
Својих ил туђих сасвим свеједно
Што своје маште кочију
У галоп нагоне чедно.
С онима што за љубав гину
За кафанским столом ко на бојном пољу
Што својом сољу приступа немају
Несланој чорби
Што и кад наоко дремају
Изгарају у личној борби.
Којима закон не постоји због штита
Него због страха
Које ни питалица не пита
Што прекинутог даха реч у грлу стежу
Што сами устају и лежу
Проживе као полумртви невиђени нечувени
Што све снове дадоше само једној жени
Па заборавише пут себи да се врате
Што уживају док пате а у радости плачу
Што трче у сусрет топу и мачу.

С проданим у робље окованим у ланце
Презреним и протераним у странце
Странпутицом заведеним с оне стране благослова
Што чаши живота сагледаше данце
И испражњена слова.
С окаснелим на весеља
Пристиглим таман на жалости
У кући и кожи што биваху гости
Никад своји и на своме
Што док им руке и ноге ломе
Шапућу доме и опрости.

С бунтовницима
За циљеве више и добро свију
На које све кидише и свако заврће шију
С устима што не знају да прећуте, не могу
Што и своје и туђе стално казују Богу
Од истине луде
Што добошају упорно да савести заспале буде.

Са скривеним у мишје рупе
Умоченим у парфеме смотаним у шарене крпе
У трице и кучине под које сунце не сме да сине
Због болова очију
С онима што себи траже грану височију
На дрвету живота уз помоћ скока
Стиснутих усана и склопљеног ока.

С препелицом под кишом сачме
Под налетима вепровске ћуди
Где место песме плач ме успављује и буди
С уздасима у јарму с везаним на точку
С пламеном што жар му невиђен негде под водом
Ускочку варницу креше самоглавим ходом.
С разбојником на крсту поломљених ногу
Што грехове исповеда своме распетом Богу
И опроштај искрено моли
За болове што сам их зада а не што њега боли.
Са скривеним у старе рите исмејаним јуродивим
Што земљом прођоше тајно каналом кртице
Док им срце играше речима хлебним живим
И под прљавштином земном сијаше светачко лице.

Кућни притвор

Мој кућни притвор спроводи се сасвим солидно без оне наруквице која је данас популарна. Слобода, о којој, што је више губимо, све више причамо, мени се ограничава наметнутим сиромаштвом, по сили власти. Власт може да буде слепа и глува и да својом слепоћом и глувоћом убије, може јој се што да не.Буди оно што власт од тебе тражи а не онај који јеси у супротном власт ће ослепети и оглувети а онда тешко теби. Нисам могао да пристанем на потирање себе и одкад пре четрнаест година, демагозима у чије руке доспе моја људска судбина, рекох, не могу више да се с вама лажем, исти ме пустише низ воду. Они ме пустише низ а ја запливах уз воду, е то је већ посебна прича. Није лако пливати узводно ако је опште познато да већина плива низводно, потребно је уложити много више напора а ту су и многа незаобилазна сударања. Шта је ту је, пливам онако како ме поведе Бог и друкчије никако. Пливам ка слободи, пишем поезију, продајем своје књиге на улици, испред зграде суда у Крагујевцу. Десет година уличног трговања, десет књига животног исуства. Године 2009. штампам књигу изабране поезије “Разбојниково јеванђеље”. Ова књига настала је избором из мојих књига “Нико као ми и ми као нико” 2001. “Господар слуга” 2002. “У лавиринтима таме” 2003. “Чак и од мишева презрен” 2004.” Тајна безакоња” 2005. “Тужно радовање” 2006. “Исповест броја” 2007. “Трајем Господе” написана 2008-нештампана “Чувари Завета” написана 2008-нештампана. Књига Разбојниково јеванђеље се налази у Националној библиотеци Аустралије где се може купити електронским путем у шта се свако може уверити преко Гугла. Моја књига је, дакле, постала опште добро а ја сам остао ником потребно зло, да и даље продајем књиге на улици и да од овога што се зове држава добијам један дечији додатак 2000. динара месечно. У исто време од градске власти Града Крагујевца условљава ми се статус слободног уметника учлањењем у У.К.С. чак је пре три године у моје име написана и молба коју сам одбио да потпишем. Какав бих слободан уметник био ако се против слободне воље учлањавам у било које удружење. Актуелни Устав гарантује ми подједнаку слободу да будем и да не будем члан било ког удружења, ал ко шиша Устав, власт је власт. И тако, мој кућни притвор годинама траје а само Господ Бог зна докле. Користим прилику, коју ми пружа интернет, да свим родољубивим и слободољубивим Србима понудим своју најновију књигу, углавном родољубиве поезије “Тежак венац ал је воће слатко” по цени од 300. динарa. Куповином моје књиге донекле би био осујећен неформални кућни притвор који се нада мном реално спроводи.

ОБРИСА СЕ СЛОВО С

Обриса се слово С где писаше Суд

Раји голој правду дели огољени Уд

Невиност је Уду овом омиљена мета

Коју воли да бешчасти и удски решета.

Злочин цвета царство своје укрупњује крађа

Уд на злочин и не гледа невиност је слађа

Криминал је у успону све до врха власти

Кажњиво је невин бити а уносно красти.

Реизбором ударника Уд чврстину враћа

Раја стење поцепаних гузица и гаћа

Удинице и удије уде преуђују

Кад на лицу грч опазе пресуду избљују.

ПОХВАЛА ЛУДОСТИ

Човек, без мудрости и заната

Недостојан сваке части

Из лудости успех кроз Небеска врата

Нове мехове за ново вино да саздам

Зато лудости славу узносим

А не свемоћној власти,

Узносим и узносићу вазда.

Нема око мене језика марке “Палома” и “Дива”

Ни куле стражаре од насмејаних лица

Ништавило ја сам, јавно

Торба буђавих трица

Јер тајна се у тајну скрива

А свет воли славно.

Лудости распи изван домета мог вида

Оне што ђутуре и на меру

Голицљиве речи продају и купују

Обрисане румени лица и људског стида

Што се утренираним  маскама улагују

Уподобљени керу.

ЈАГЊЕ ЋЕ ИХ ПОБЕДИТИ!!!

Рекет по рекет и окити се праведни Ноле орденом Светог Саве. Награђиванима никад доста награда, уосталом, као ни кажњаванима казни. Сујетољупци љубе награде а за узврат служе наградодавцима, материјално и морално. Тако функционише наша друштвена позорница. Треба бити свестрано обдарен и то доказати наградама добијеним у више области. Светска џет сет сцена диктира овосветске мисли и осећања синовима овога света. У потрошачком друштву време је новац. Његово величанство потрошач својим новцем стеченим кроз пацовске канале привилегија и повластица, троши и расипа и време и новац не замарајући себе сувишним мислима.  Којим поводом официјелна Црква наших дана узима прилоге од богатих верника а за узврат их кити орденом највећег Србина Светог Саве. Некад Црква беше регулатор размене духовних и материјалних добара тако што милостињу добијену од богатих верника прерасподељиваше сиромашнима, посвећеним крстоносном благодатном путу стицања светости. У наше време тога нема, богати дају цркви а сиротињу нико и не види, модернистичке су то реформе и људског и Божијег пута.У друштву робно новчане потрошње у ком се време троши празним словима и напумпаним бројевима истина и није нека роба на цени. Истина се одбацује лако као непотребан терет уместо да јој се да могућност да изнесе терете наших овоземаљских живота. Он узе наше слабости и понесе наше болести са собом на крст, али многи од нас одбацише и Њега и Његов крст. Повероваше у себе и у своје добре везе у свету па заборавише како на своје људске слабости, тако и на Њега.

 Заборавише  многи да тело и крв не могу наследити Царство Небеско па све што зараде улажу у тело. Магијом нечастивог замагљени прозор у свет који се телевизија зове постаде свето писмо обезглављене већине. Безглаво живљење малтене је срећно живљење, зато што ослобађа створа од депримирајућих мисли. Осећања се гасе и безглави се створ креће по инерцији куд и сва већина. Мањина задужена за завођење већине дели награде и ордење док на њу, већину товари стење и камење. Истинољубива мањина нема на располагању средства која има већ поменута лажољубива и користољубива мањина тако да је њена истина недоступна већини затеченој у забављању или посртању.

Из врха цркве у посланицама хијерарха редовно се чује осуда појединачних људских грехова док се колективни институционално организовани грех и не спомиње. Елитистичка црква са једне државне стране, Богу хвала, доби конкуренцију у цркви прогнаних правде ради са друге, дакле богаташка и сиротињска. Алтернатива дакле постоји чим постоји могућност избора, још само да истина пропути пут до оних заузетих забавом и посртањем. Како се демократско државно уређење слаже са хришћанством. У нашем случају изгледа одлично, једнодушно прослављају Црква и држава, деле међу собом ордење, сасвим складна симфонија. Ипак нешто ту није у реду и поред симфоније нешто ипак не штима.

Уместо прираштаја у свим сферама државе и друштва евидентно је опадање. Морал на најнижем нивоу. Србија се претвара у обор оборених створова. Колико региона толико обор кнезова. Колико региона толико обора за све оборене са слободних Божијих висина. У оборима загарантована храна и забава, у се на се и подасе. Животињство под будним оком глобалних гадаринских свињара. Политичким странкама, страначким везама и полсушништвом у извесност обора, пут којим се Србија претвара у земљу гадаринску. Деградација обезбоженог човека жигосане савести одвија се кроз болни процес транзиције. Богоборна власт богохулно и дрско ратује против Јагњета не знајући јадна да ће је Јагње победити а са Јагњетом звани и одабрани. Живот улази у фазу Јовановог Откровења, борба добра и зла излази на видљиви терен. Транзиција је назив за убијање старомодне државе хришћанских идеала, старомодног друштва, старомодних друштвених вредности и међуљудских односа. Убијањем вековима стицаног хришћанског морала, вере, истине, правде транзиција у Србији на првом месту јесте покушај убијања Христа, који је већ једном за наше грехе убијен и Васкрсао и кога је немогуће убити, нарочито у србском Свето Савском народу. Христос у нама нада на славу увек смо знали и нисмо пожалили живот у телу да бисмо се овенчали Христовом славом. Шта се то данас догађа са већинском Србијом затеченом транзиционим шоком.

 Некада недозвољена средства у постизању остварења себичних циљева бивају наједном дозвољена и шта више подстицана од стране истих оних државних институција које су их до јуче забрањивале. Материјална беда изазвана дозираним повећавањем економске кризе на свом врхунцу, од сваког појединца императивно захтева лично распеће Господа Исуса Христа у замену за насушни хлеб. У обору извесности или у Богу, за многе бивше Србе а садашње делове рестриктивног друштвеног механизма већ је одговорено питање. Жигосана савест из које је протеран Бог многим, бившим Србима командује неправедном платом. Ситост изазива задовољство налик срећи, зато није чудо што многи изгубише себе у обору извесности.

Ја сам Пут, Истина и Живот, говори Син Божији. До његовог уласка у драму светске историје, свет је таворио у заслужено незаслуженом стању благослова и проклетства. Ово стање назначено у књигама Старог Завета као стање кад родитељи једу кисело грожђе а деци трну зуби, до доласка Господа Исуса Христа у светску временску димензију, поробљавало је човека без могућности његовог превазилажења. Дошавши у свет, Љубљени Син Божији, свету који ће га распети доноси дар благодати и истине не би ли га ослободио робовања родитељском греху. Од века скривена тајна домостроја Божијег спасења објављује се кроз уста Љубљеног Сина Божијег, Господа Исуса Христа. Ова тајна бива у то време а и данас јесте скривена за многе који и онда и данас распеше Љубљеног Сина Божијег ради овосветских уживања и моћи. Тајна крста открива се само несебичним богољупцима и човекољупцима док је онима, другима сакривена. По први пут у светској историји Љубљени Син Божији даје човеку могућност да престане да буде талац родитељских злих дела и да их победи носећи свој часни крст. Бог оваплоћени у личности Господа Исуса Христа даје могућност свакој појединачној људској вољи да слободним избором понесе свој крст и на њему избрише наслеђене родитељске грехе. Дакле Љубљени Син Божији трасира човеку нови Пут од проклетства до благослова из благодати у благодат. Благодати нема изван истине, благодат је саставни део истине јер је благодат нестворена сила Божијег Духа Истине. Ако све ово знамо морамо се упитати ко је тај који покушава да из Србије протера Господа Христа, благодатног и спасавајућег а да на његово место успостави неку замагљену представу лажног бога у некаквом обору за оборене људе. Морамо се такође благодатном силом Светог Духа ослободити родитељског проклетства робовања у комунистичкој неслободи и рећи решено и одлучно не глобалистичком комунофашизму закамуфлираном у демократији. Свој на своме боголиким умно духовним бићем а не извесношћу преживљавања поробљени створ у глобалистичком обору. Тела су нам дата да њима водимо добар рат, за богоугодну службу Богу а не за пролазна уживања а данас је најбогоугоднија служба Богу одбрана свога србског рода, своје људске части и Божије слободе од глобалистичке пошасти.

Богу хвала Србија се буди из дугог црвеног сна и пита се и тражи да се пита.

Циганизација Срба

У силом наметнутом процесу глобализације Србије одвија је се још један насилни процес, процес циганизације Срба. Седмоглава звер седам најразвијенијих земаља света предвођена Америком и У.Н. насилничким актом названим лицемерним именом Милосрдни анђео окупира Србију и споља и изнутра и успоставља нов, Србима стран, систем вредности. Све што се не да преиначити по овом новом систему вредности гура се у процес циганизације. Све што није укорењено у новом систему вредности бива одбачено као зло. Какав је овај систем вредности који успоставља звер најсилнијих на свету, какав би био него зверски, бездушни механизам за сламање слободне људске воље. Хлеб у овом зверском систему није производ зноја лица него милостиња стечена из чина поклоњења звери. Ко може ратовати против звери умује по људски ограничени људски ум и поклања се сатанској сили звери, заборавивши на силу Божију.

Систематизација Срба спроводи се кроз све подсистеме државе и друштва. Систем се успоставља кроз  скупштинско изгласавање од светске звери издиктираних закона. Успостављени систем подржан безаконим законима сваког ко није постао део система избацује изван закона. Зверски систем укида слободу савести, Бога затвара у скучени верски систем који себе издиже изнад Божије правде и поставља као неприкосновеног судију. Здравствени систем, наводно подједнако доступан свима, само оним  деловима економског система даје могућност целовите услуге. Сва права у овој земљи проистичу из чланства тако да је чланство старије од права. Или си члан или си на маргинама друштва па ма шта радио. Остаћеш у друштву са корисницима социјалне помоћи и Ромима.