НА СВЕТОГА СИМЕОНА

Пашчадија тмаста Србину отима

Дедовину свету служи зверовима

Кулуком промени рад свет у слободи

Па му душу дави ко маче у води.

На чело Каина, Барабу и Јуду

Па у расап Србље и свештену груду

Буди се Србине вода ти до грла

Док те у сну држе животињска чула.

Симеоне Свети љуља ти се дело

Државу ти руше кушајући тело

Прогон змијски гмази законским оквиром

Дављеник нестаје под склопљеним виром.

Пред кушачем пали кушачи постају

Па у најму гоне с керберима лају

Седам смртних греха упрежу демоне

Сиромашне духом бездушни да гоне.

Ноћ дубином клизи кроз умове пале

Па журе да кућне темеље развале

Мишеви у срцу у паници циче

Нож се крвав стоци кланици примиче.

Док гехени служи све уз осмех мазни

Курва пород рађа да верне саблазни

Србине не бој се храбро се прекрсти

То сатану Бог из тамнице пусти.

У тело се Божје смирено сабери

Пред његовимтелом дрхте светске звери

За тебе се моли братија небеска

И камен уздише мироточи фреска.

Пастира ти доброг добри Господ даде

Да превије ране и испуни наде

Два крила од орла над Србијом круже

Николај и Јустин србском роду служе.

Вишњи Јерусалим купа вечна слава

На престолу седе два питома лава

Син у оцу слављен и отац у сину

Симеон и Сава уздање Србину.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић.

МИЊА ПАМЕТАР

Стиже писмо од Ирода цара
Да он шаље Мињу паметара
У Србију земљу Светог Саве
Да Србљима изокреће главе.
Он преучен ревношћу испуњен
Нек збуњује кад сам није збуњен
Нек подиже на хришћанство тужбу
Док га врне под законску службу.
Млађан Миња жељан царске славе
Све напамет изучио главе
Он паметар од вишега реда
У закону живог Бога гледа.
Крену млађан у пусту Србију
Где за веру гину ил убију
Па се мудро у препирку пусти
Дал се крстом крсти ил не крсти
Дал недеља по закону служи
Врти млађан ко црвић по сржи.
Нагнат ватром ревности за злога
Добауља и до прага мога
Да преслиша мог старог бабајка
Дал се слави ил не Божја мајка.
Ту похули на иконе свете
Живе свеце у мртве окрете
Они ћуте и са зида гледе
Мом бабајку костреше се седе.
Светим Савом гостољубљу спреман
Дал да ћути ил да бије неман
Што нам Бога распе на Голготи
Па и данас пасју веру коти.
За језик се бабајко уједа
Ни да бије змију ни да гледа
Преко прага угмизала беше
Неком причом која уши чеше
А сад фитиљ на виделу тули
И на праву веру змијски хули.
Не хте руку дигнути на госта
Трпе мушки док не рече доста
Испрати га с оне стране прага
Прекрсти се кад отера врага.
Кад се врати рече децо драга
Никад више змија мога прага
С ове стране неће погледати
Ил ћу стати на пузећег врага
И петом му главу размрскати.
Ко се крсти нашки са три прста
Благодат му точите из уста
Божју Мајку ко у чести чува
Пред вратима нек се не изува
Ко икони клања се и моли
Добро дошо са хлебом и соли.
Док Бог свети свим створеним влада
И праведном правдом вечном суди
Нема места за оваквог гада
Да још једном кроз дом ми засмрди.
То изрече мој бабајко стари
Хитро скочи брикете ужари
Па он кади кућу од некрста
А молитве брује му из уста.

У ЧАСТ СРБСКОГ СВЕТИТЕЉА

У част србског светитеља чудотворца Николаја

Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја

Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно

Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.

Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи

А живота дрво слатко само Божји песник следи

Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу

Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.

Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати

То ти љубав Божја јавља види брата како пати

Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене

Међ лавове ступај смело носићу те а ти мене.

Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода

С творевином себе меси Творац вечни са Небеси

Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса

Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.

ЧИЧАК

Ко што чичак на умору стреса главе чекињаве

Да се лепе за одело и људима муке праве

И Бог драги кад одбаци од љубави семе злога

Оно лута страно свету и без људи и без Бога.

Љубав што му Бог не даде због семена зла у себи

Оно гледа да украде брату, другу, мени, теби

Ко чичак се прилепљује по кућама туђим чучи

Бар очима да украде од чега га Бог одлучи.

Бог је љубав што се даје оном срцу које воли

Није роба на тржишту поред уља, масти, соли

Чиста срца он саставља да благослов роду сеју

Да се воле и милују и љубављу вечном греју.

Код лукавих тако није који земљом овом гмазе

Ти су ради срце дати за  дукате и миразе

На гори их кушач гадни свеза срамно и несвето

Сад користи њине дете лута само и проклето.

ЛУДИ И МУДРИ

Приликом злом нагнан обратих се  пре три дана,

Верној браћи многославној чуварима Божјих рана.

Борцима за веру свету предану нам од Господа

Обратих се текстом једним да ме братство борби дода.

Зид ћутања испречи се међу наше душе братске

Као бетон армирани што квартове дели градске

Благо време сипи тече прво јутро прво вече

Затим друго за њим треће.

Ајд још једном да покушам како чекам дан је трећи

Нестрпљење притисло ме као самар магарећи.

Обратих се снисходљиво ко што ваља мањи већем

Што не дознах даном првим да бар познам у том трећем.

Човек прост, сам, написах им, недостојан сваке части

Одговор ми браћо дајте а не славу и почасти.

Драга браћа брзом поштом одговор ми хитро шаљу

Нисам први што им судим да земаљском служе краљу.

Нит помислих нит изустих то шти ми се спочитава

Зло с језика не испустих ако јесам ево глава.

Још рекоше браћа драга текст што послах дуг да беше

Да молише Бога, врага да значење текста реше.

И сад ево шта ме чуди

Све учени мудри људи  што се каже паметари

Напамет што знају књиге и Нов Завет ко и Стари

Књижевници од заната а не празне главе неке

Па зар они што им главе пуне као библиотеке

Луду просту не схватају

Ко да луди не говоре с људима но с псима лају.

Тај текст спорни што написах није плод мог бритког ума

Јер одавно ја одбацих бедну раскош свог разума.

Да појасним ево има тринест пуних већ година

Како разум свој одбацих да ме више не заводи.

Тринест года дугих има неразумно по људима

Како живим на оштрици, светских мука у слободи

Ко што казах на оштрици где пустињско сунце греје

Трица свакој људској трици подсмех сваком ком се смеје.

Лудо Христа заволевши предадох му све на вољу,

Жену децу и све своје ако треба нек нас кољу.

Немам плате ни дневнице осим Бога ништа немам.

Паметар од света нисам нит се за тај посо спремам.

Ни рођендан своје деце напамет ја не бих знао

А некмоли датум какав што је свету штогод дао.

Ни саборе ни ратове не учио нит сазнао

Тако да се може рећи будала сам баш остао.

Будаластог сад ме чуди

Да врлински ови људи

Многомудри, многославни паметари од памети

У стању да нису били једну луду разумети.

Док будале чиста срца разумеше ово штиво 

Зар мудрацу где ум смета будали је разумљиво

Хвалим Оца неба земље који бира без зла душе

Па их шаље јадне луде да мудраце светске руше.

Небеска Србија

Неразумна животиња по природи или бог по благодати лични избор сваког од нас. Телом или духом страстима или покајањем до смирења кроз овај пролазни земаљски живот. Дводимензионалност човека оно је што га издиже изнад осталих природних створења и поставља у средиште Божијег стварања. Граничник двају светова материјелног и Духовног, времена и вечности, човек у себи мири небо и земљу или их непомирљиво завађа. Трајати у пролазном материјалном свету материјом створеног тела или тело преображавати нествореним силама Божијим питање је свих питања на које сваки од нас створених ваља за себе Богу дати одговор. Младост необуздано пијанство чула, пијанство од ког сам тако дуго посртао, код мене је трајала продужено и необуздано, читавих четрдесетак година. И данас се неретко деси да се пробудим опијених чула. Шта ћу,трезним се, присиљавам себе да не вршим вољу чула, да и по старе дане не останем чулни роб. Ништа ружније од старца скривеног у младићку нехајност и затегнутих бабетина које би да буду атрактивне Еве до гроба. Младост није од овога света и није у вези са помодарством, она је дар бесмртног Духа оног што нас чини дводимензионалним створењима. Друга димензија природном створењу недоступна, јер како рече Свети Апостол Павле тело и крв не могу наследити царство Небеско, јесте она Небеска Србија којој се задњих деценија многи расрбљени Срби и белосветски камени спавачи подсмевају. Дакле Небеска Србија отаџбина је небеских људи, Срба синова светлости, оних који нису дозволили да их владавина таме овог пролазног света упосли у својој континуираној вековној превари. Небеска Србија вековима сабира небеске грађане од оних Срба који Христовим Васкршњим силама преобразише грешна тела наслеђена од праоца Адама. Тих Срба некад је у времну бивало више некад мање, али увек их је било и увек су се прибројавли свом небеском јату. Апостолство србског народа кроз Светога Саву поврати Србе стари и славни у историји заборавом сакривени и у времену изгубљени народ на Пут Светлости и проналажења изгубљеног сећања.

О прогону

Прогон почиње неприметним стварањем разлика, фаворизовањем једне групе људи и запостављањем друге. У почетку разлике нису велике али ако се временом увећавају из дана у дан и из године у годину створи се подељено друштво групе привилегованих и групе у почетку запостављених а на крају гоњених. Може да буде али не мора да значи, пут је којим се врши раздељивање на добитнике и губитнике. Свима нама је све подједнако доступно на папиру док стварни живот демантује оно што папир трпи. Добро место у свету одавно не обезбеђују добра дела у славу Божију, уместо тога добре везе обезбеђују славу света. Шта су добре везе и како се остварују ако не добрим делима у славу Божију. Добра дела не могу се вршити без благодати Божије у Духу истинске љубави. Истинска љубав је жртвена и надилази људске природне физичке, умне и духовне снаге. Љубав ствара а мрзост разара. Љубављу према роду Србија је створена од родоначелника србске лозе Светих Немањића. 

Данашњи свет, овакав какав је, уздиже  забаву  у врховно добро земаљског постојања. Брига за душу потискује се добром забавом у непостојање. Човек све више постаје део мреже светске забаве у којој нестаје као мува у пауковој мрежи. Што је мрежа већа то је и човек успешнији. Ово је широки пут који данашње друштво нуди. Непрестано комуницирање најјефтинији је лек против досаде. Изван овог широког пута којим сви иду постоји и онај стари тесни пут скривен од многих очију оних са широког пута. Путници овога пута увек су били трн у месу времена и као такви гоњени од времена Понтија Пилата до данас. Кнез овога света поставља господаре времена, да временом неприкосновено владају. Под њиховим владама стварају се путеви по потребама њихових величина. Све треба започети од њих и њима сличних на тај начин да њихова величина плени свакога ко се са њом сретне. Своје сараднике на стварању тих путева заборава неприкосновени владар награђује истакнутим местима у свом вредносном систему. 

Људске мане последњег времена сасвим су потиснуле врлинске захтеве прошлих времена. Памет и лудост заменише места, неправда и правда, поштење и подлост, искреност и лаж. Популарност  постаде мера вредности независно од дела којим се стиче. Данас и серијске убице пишу мемоаре и на тај начин стичу популарност у овом пролазном свету. За то време далеко од очију и у пустињској тишини одвија се прогон оних усамљеника на тесном путу.

Прогон може да буде отворен и видљив а може да буде тајни и невидљив. Права на слободан живот се могу ускраћивати путем психолошког притиска кроз организоване случајне сусрете са људима који кипте мрзошћу. Слобода се може ограничавати несавесном службом службеника у власти. Божији мир у благе Божије дане дакле у недељу , може се реметити слањем полиције да изврши наплату новчане казне, што је постало уобичајена пракса наше власти. Много је могућности за вршење перфидног прогона невидљивог иком другом осим оног над којим се прогон врши. Прогон се такође може вршити бесправном изградњом индустријског објекта на три метра од врата иза којих прогоњени живи са својом породицом у кући наслеђеној од прадеде. Прогоњеном и ускраћеном за могућност остварења права на зараду може се свакодневно на врата слати служба савремених цариника принудних наплаћивача дугова савременог јудео-римског царства. Кад законске обавезе не обавезују подједнако и кад законска права нису свима подједнако доступна све је могуће. Уставобранитељи могу постати уставорушитељи, лаж може постати легално средство комуникације а лицемерје једина веза са питањима вере.

Прогон нема алтернативу укида људску слободу да наместо ње успостави људску силу. Прогон је наизменично топло и хладно, затезање и попуштање, замарање слично борби риболовца и упецане рибе. Прогон је наметање биометријских исправа у које улазе наши јединствени биолошки подаци. Прогон је поклањање добрих оцена из физичког музичког и ликовног на основу добрих оцена из метематике и физике. Прогон је првенство при запошљавању због исказане политичке лојалности и партијске припадности. Прогон је наметање једног општеважећег мишљења преко средстава информисања. Прогон је ускраћивање подједнаке могућности остваривања здравствене заштите сиромашнима и богатима. Прогон је кад један специјалиста медицине затражи хитан преглед од стране другог а тај други закаже за шест месеци. Ако прогоњени нема да плати његовом колеги у приватној пракси овај прогон се може завршити и смртним исходом. Прогон је кад суд отеже судски процес до застаревања тако да прогоњени не може да оствари своја законска права у законском року. Прогон је кад судија не пристаје да у својству сведока позове предложеног сведока који је политички функционер и учесник у власти. 

Популарност са једне и прогон са друге стране и непремостива провалија између њих. Забава која се умножава и премрежава све области живота у свету и мученичко  ношење страдлничког крста у очувању душе на другој страни. Много је путника широког пута, многи једу из руке звери.